Naučnici žele da prskaju „dijamantsku prašinu“ na nebo vrednu 175 biliona dolara da bi se borili protiv „klimatskih promena“
Ono što je nekada odbacivano kao nategnuta teorija zavere sada ulazi u glavne naučne rasprave: prskanje reflektujućih čestica u atmosferu u cilju borbe protiv „klimatskih promena“.
Metoda geoinženjeringa, poznata kao stratosferska aerosolna injekcija (SAI), dugo je ismejavana kao „teorija zavere“, ali sada je glavni naučnici promovišu kao održiv način da nam „kupe malo vremena“ za borbu protiv navodne pretnje „klimatskih promena“.
Naučnici sada predlažu korišćenje dijamantske prašine – sitnih reflektujućih čestica – da bi se nadoknadilo skoro svo zagrevanje izazvano ljudskim aktivnostima od industrijske revolucije. Ta ideja bi, kažu, mogla privremeno da ohladi planetu za 1 stepen Celzijusa, usporavajući tempo klimatskih promena dok vlade rade na postizanju neto nulte emisije ugljenika.
„To je veoma kontroverzna tema“, rekao je Sandro Vationi, istraživač eksperimentalne atmosferske fizike na ETH Cirihu i koautor studije. „Postoji mnogo naučnika koji žele da zabrane istraživanje – čak i istraživanje – na tu temu.
Studija, objavljena u oktobru, modelirala je efekte ubrizgavanja 5,5 miliona tona (5 miliona metričkih tona) dijamantske prašine u stratosferu godišnje. Stratosfera, sloj Zemljine atmosfere između 12km i 50km iznad površine, pruža stabilno okruženje u kojem čestice mogu ostati suspendovane više od godinu dana, reflektujući sunčevu svetlost nazad u svemir.
Najveći donator Klintonovih i korisnik Epštajnovih „usluga“ beži iz Amerike nakon pobede Trampa https://t.co/3sLB12OXx9
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 29, 2024
deja o ubrizgavanju aerosola u stratosferu inspirisana je prirodnim efektima hlađenja uočenih nakon velikih vulkanskih erupcija. Vulkani izbacuju sumpor dioksid, koji se u stratosferi pretvara u sulfatne aerosole. Ove fine čestice reflektuju sunčevu svetlost, privremeno hladeći planetu. Međutim, upotreba sumpornih aerosola za borbu protiv klimatskih promena ima značajne nedostatke, objasnio je Vationi.
Čestice sumporne kiseline mogu da apsorbuju toplotu, potencijalno zagrevajući stratosferu i ometajući globalne obrasce vetra i padavina. Ovi efekti bi se mogli spustiti u troposferu, uzrokujući neželjene ekološke i vremenske posledice.
Dijamanti, prema studiji, izbegavaju ove zamke. Njihova visoka reflektivnost i otpornost na zgrušavanje čine ih idealnim kandidatima za geoinženjering. Za razliku od aerosola na bazi sumpora, čestice dijamanata reflektuju sunčevu svetlost bez upijanja toplote ili zagrevanja stratosfere. Ovo minimizira rizik od poremećaja globalnih vremenskih sistema.
„Svojstva materijala dijamantskog praha čine ga posebno pogodnim za ovu svrhu“, rekao je Vationi.
Uprkos obećanju, šema neće biti jeftina. Prskanje miliona tona dijamantske prašine godišnje koštalo bi oko 175 biliona dolara, što postavlja pitanje da li je takva investicija izvodljiva – ili etička.
Kritičari tvrde da bi napori geoinženjeringa mogli da skrenu resurse i pažnju sa smanjenja emisije gasova staklene bašte, ostavljajući čovečanstvo zavisnim od kratkoročnih rešenja umesto da se bavi osnovnim uzrocima klimatskih promena.
Drugi se brinu o potencijalnim neželjenim posledicama, uključujući političke i etičke implikacije namernog manipulisanja klimom na Zemlji.
Nulta Tačka/TPV
