Napor nemačke „duboke države“ da zabrani AfD suočava se sa velikim neuspehom
Malo je verovatno da će predlog za zabranu Alternative za Nemačku (AfD) napredovati, pošto je preostalo manje od nedelju dana da se glasa o takvoj zabrani u ovom zakonodavnom periodu, a izvori uključeni u to kažu da nema većine za takav potez.
Predlog, koji je prvobitno izneo poslanik CDU Marko Vandervic, koji je ranije rekao da će se povući nakon ovog mandata, definitivno neće biti predložen u ovom mandatu, rekla je potpisnica Karmen Vege (SPD) za Rheinische Post.
Izgledalo je kao da će procedura zabrane skoro sigurno krenuti napred pre samo mesec dana, sa 105 poslanika koji su izrazili međustranačku podršku, uključujući poslanike kao što su Claudia Roth i Katrin Goring Eckardt iz Zelenih, i Ralf Stegner i Helge Lind iz SPD-a, da spomenemo samo neke.
Predlog će napredovati samo ako postoji većina, ali do sada su se CDU i SPD izjasnili protiv. Postoji velika zabrinutost da bi takva procedura zabrane mogla potrajati godinama, a u svakom slučaju, s obzirom da se očekuju izbori u februaru, to bi moglo dovesti do značajnog podsticaja za AfD. Trenutno, SPD i CDU takođe ne vide uspeh sa Ustavnim sudom, koji ima poslednju reč u takvom postupku zabrane.
Do sada, kancelar Olaf Šolc (SPD) i lider CDU Fridrih Merc ne podržavaju zabranu, iako su obojica nagovestili da bi mogli podržati takvu proceduru u budućnosti.
Poljska preti hapšenjem Netanjahua u Aušvicu: MKS izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera https://t.co/AhWo5QANqq
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 23, 2024
Naročito, političari uključeni u proceduru zabrane ponovo pribegavaju tvrdnjama da štite demokratiju zabranom političke partije koja je trenutno druga najveća stranka u zemlji.
„Zbog prevremenih izbora, još nije jasno da li možemo da stavimo naš predlog na glasanje u ovom zakonodavnom periodu“, rekao je Vege.
„AfD predstavlja najveću pretnju našoj demokratiji“.
Ona tvrdi da je cilj stranke da ukine demokratiju, uprkos tome što AfD zapravo iznosi predloge za direktnu demokratiju u zemlji, što bi zemlji omogućilo da donosi odluke putem referenduma u celoj zemlji — nesumnjivo čistiji oblik demokratije od onoga što trenutno služi kao demokratija u Nemačkoj.
U međuvremenu Zeleni rade na alternativnoj proceduri zabrane koja bi bila postepenija, ali za koju poslanici te stranke, ali i drugih partija, veruju da bi imala veće šanse da uspe.
Naporima da se AfD zabrani svakako ne pomaže ni činjenica da je to trenutno druga najpopularnija stranka u zemlji, koja rutinski dobija između 18 i 20 odsto. Potez ka potpunoj zabrani stranke bi se smatrao katastrofalnim udarcem za demokratiju. Ali posle onoga što je urađeno u Rumuniji poništavanjem izbora jer im se nije svideo kandidat koji je pobedio, sve je moguće.
