BRIKS širi svoje redove: Devet zemalja postaju partneri u 2025. godini!
Devet zemalja zvanično će postati partneri BRIKS-a od januara 2025. godine, izjavio je savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov, dodajući da je ekonomska grupa otvorena za partnere sličnog mišljenja.
Status novog „partnerskog statusa“ odobren je na BRIKS samitu u oktobru ove godine, koji je održan u Kazanju, Rusija. Ovaj status predstavlja alternativu punopravnom članstvu, nakon što je više od 30 zemalja apliciralo za pristup ovoj organizaciji. Omogućava trajno učešće na specijalnim sesijama BRIKS samita, sastancima ministara spoljnih poslova i drugim visokim događajima. Partneri takođe mogu doprinositi dokumentima koji se donose na sastancima.
Na konferenciji za novinare u ponedeljak, Ušakov je potvrdio da će Belorusija, Bolivija, Indonezija, Kazahstan, Tajland, Kuba, Uganda, Malezija i Uzbekistan zvanično postati BRIKS partneri od 1. januara 2025. Četiri još nezvanično potvrđena partnera očekuju se u narednom periodu.
BRIKS je prvobitno činio Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, a ove godine je proširen i danas uključuje Egipat, Iran, Etiopiju i Ujedinjene Arapske Emirate.
Međutim, Saudijska Arabija je obustavila proces pristupanja BRIKS-u zbog nekompletnog „unutrašnjeg postupka“ za punopravno članstvo, izjavio je Ušakov, citirajući predstavnike iz Rijada.
Prema rečima Ušakova, pre Kazanskog samita primio 35 prijava od zemalja koje žele da se pridruže organizaciji sa različitim statusima. Neke zemlje su želele punopravno članstvo, dok su druge želele da učestvuju u pojedinačnim događajima kao posmatrači.
Trenutno, više od dve desetine zemalja pokazalo je interes za saradnju sa BRIKS-om. Te zemlje uključuju Azerbejdžan, Bangladeš, Bahrein, Burkinu Faso, Venecuelu, Honduras, Zimbabve, Kambodžu, Kolumbiju, Kongo, Laos, Kuvajt, Maroko, Mjanmar, Nikaragvu, Pakistan, Palestinu, Senegal, Siriju, Čad, Šri Lanku, Ekvatorsku Gvineju i Južni Sudan.
Ušakov je takođe naglasio da uloga BRIKS-a u međunarodnoj politici raste, naročito u oblastima ekonomije, finansija, odgovora na klimatske izazove, kao i u jačanju globalne bezbednosti hrane i energije.
