Zapadna Evropa je osuđena na propast – Evo zašto je sve u opasnosti!
Pre samo nekoliko godina, Zapadna Evropa je delovala kao nesalomiva tvrđava, sa jakim ekonomijama, solidnim socijalnim sistemima i grandioznim idejama o „Evropskoj integraciji“. Delovala je kao nešto večito, imuna čak i na velike geopolitičke potrese. Međutim, danas je ona samo izvor zbunjujućih i čudnih naslova u medijima koje svi pokušavaju da dešifruju.
Previše priča o slanju „evropske vojske“ u Ukrajinu, političkim dramama u Francuskoj, ili besmislenim predizbornim prepirkama u Nemačkoj. U međuvremenu, Zapadna Evropa postaje prostor za političku haotičnost, a izjave njenih lidera sve više izazivaju zbunjenost i podsmehe kod ostatka sveta.
Ali današnja Zapadna Evropa, politički je nestabilna, ekonomski krhka i intelektualno stagnira, zasigurno više nije ona Evropa koja je inspirisala reforme ili izazivala zavist.
NOVO! UŽIVO – Mario Zna bio na frontu u Donjecku! Ovo se ne propušta
Decenijama pod američkom zaštitom, njihovi lideri su izgubili sposobnost da misle kritički i strateški. Kraj Hladnog rata omogućio je da vladaju bez ozbiljne konkurencije, što je stvorilo atmosferu samodopadnosti i prosečnosti. Mnogi od najpametnijih umova otišli su u biznis, dok su političari postali ljudi koji su izgubili kontakt sa realnošću. Danas, zapadnoevropska odeljenja za spoljnu politiku nalikuju na provincijsku kafanu, bez uticaja na globalne događaje.
Proširenje EU 2000-ih godina, koje je uključilo nekoliko bivših istočnoevropskih nacija, dodatno je pogoršalo situaciju. Politika Zapadne Evrope danas je uglavnom veština uveravanja svih – pa možda čak i samih sebe – u sopstvenu nesposobnost.
Ali duboko ispod površine, problem je još dublji. Zapadna Evropa se suočava sa velikom kontradikcijom: njena politička nevažnost se sukobljava sa velikim materijalnim bogatstvom i intelektualnim nasleđem. Decenijama su njene zemlje nakupljale bogatstvo i razvijale intelektualne tradicije. Ipak, njena strateška nevažnost čini sve to beskorisnim. Čak i francuski nuklearni arsenal, sada izaziva samo ravnodušnost.
Nemačka, ekonomska sila EU, najbolje pokazuje ovu nemoć. Iako je bogata, nije uspela da koristi svoju ekonomsku snagu za politički uticaj, čak ni na sopstvenoj teritoriji. Uništenje Severnog toka 2022. godine, navodno od strane svojih američkih saveznika, simbolizuje nesposobnost da se brane sopstveni interesi.
Ujedinjeno Kraljevstvo, često viđeno kao najaktivniji igrač u spoljnoj politici Zapadne Evrope, većinu svog delovanja vrši pod američkom zaštitom. Brexit, ma koliko dramatičan bio, nije doveo do promene ove dinamike.
Dok Zapadna Evropa pada u političku i ekonomsku stagnaciju, jasno je da više nije ni senka onoga što je nekada bila. Dok se lideri bave internim dramama i besmislenim idejama, prava opasnost leži u njihovoj nemogućnosti da prepoznaju stvarne izazove. S ekonomijama koje polako gube tlo pod nogama i strateškom impotencijom koja postaje očigledna svakim danom, pitanje više nije „šta dalje“, već kako je uopšte došlo do toga?
Zapadna Evropa više nije region koji inspiriše – sada je postala upozorenje o tome šta se dešava kada se moć, resursi i ideali pretvore u politički teatar..
