Menadžer hedž fondova i tržišni analitičar: Velika Britanija je na ivici ekonomskog kolapsa
Velika Britanija je na ivici ekonomskog kolapsa, sa katastrofalnim fiskalnim uslovima, velikim budžetskim deficitom i visokim kamatnim stopama, upozorio je Aleks Krejner.
Javni dug Ujedinjenog Kraljevstva nadmašuje rast BDP-a, a vladini budžetski deficiti se pokrivaju monetarnom inflacijom Banke Engleske, što dovodi do stagflacije i moguće hiperinflacije.
On veruje da je Velika Britanija najizloženija privreda i da će se srušiti najteže. I izgleda da se finansijska tržišta slažu na osnovu učinka britanskih, nemačkih i američkih obveznica.
Alek Krajner je tržišni analitičar, istraživač, trgovac i menadžer hedž fondova koji je aktivan u finansijskoj industriji od 1996. godine. Osnivač je Krajner Analitiks i I-Sistem Trend Following sa svojim dnevnim TrendCompass izveštajima investitora.
On je juče objavio video upozorenje o približavanju ekonomskog kolapsa Britanije.
Svoj video je započeo objašnjavajući da su nedavni događaji u svetu omogućili da teško stanje britanske ekonomije prođe gotovo neprimećeno.
„Važni događaji koji su se desili tokom poslednjih nekoliko meseci ove godine, uključujući predsedničke izbore u Sjedinjenim Državama i rat u Siriji, zasenili su važna dešavanja u ciklusu vesti, posebno na ekonomskom planu. Jedan od njih je kolaps Velike Britanije“, rekao je on.
„Verujem da smo na ivici događaja koji će ostati zabeleženi u istoriji, možda poput hiperinflacije Vajmarske republike 1921, sloma berze 1929 ili raspada Sovjetskog Saveza 1991.
Francuzi traže Makronovu ostavku: Skoro 61% podržava njegov odlazak https://t.co/8Snx6zrt2c
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 5, 2025
U avgustu je britanski premijer Kir Starmer otkrio „crnu rupu“ u javnim finansijama od 22 milijarde funti (pozivajući se na nefinansirane obaveze vlade) i najavio da će oktobarski budžet biti „bolan“.
Oktobarski budžet je dodao 142 milijarde funti novog duga, koji vlada planira da prikupi na tržištima kapitala, i uključio 40 milijardi funti novih poreza, koji prvenstveno utiču na britanske poslodavce i radne ljude.
Planirano zaduživanje budžeta premašilo je očekivanja tržišnih analitičara, pri čemu su britanske bruto potrebe za finansiranjem dvostruko više od očekivanih, a novi porezi će verovatno povećati jaz između javne potrošnje i poreskih primanja.
„Britanija već ima jedan od najvećih svetskih budžetskih deficita“, rekao je Krahner. Analitičari, uključujući Sanjaja Raja iz Dojče banke, koji je rekao da je budžet jedno od najvećih fiskalnih popuštanja bilo kog fiskalnog događaja u poslednjih nekoliko decenija, i Blumbergov Simon Vajt, koji je fiskalnu sliku u Britaniji okarakterisao kao katastrofalnu, bili su u pravu.
Intervencija Banke Engleske i repo tržište
Repo ugovori, ili ugovori o ponovnoj kupovini, su oblik obezbeđenog zajma gde zajmoprimac prodaje hartije od vrednosti zajmodavcu uz dogovor da ih otkupi po višoj ceni. Oni su važan izvor finansiranja za velike finansijske institucije.
Uvođenje repo programa od strane Banke Engleske („BoE“) 22. jula, koji je već dostigao preko 40 milijardi funti do 5. septembra, smatra se dokazom da je jedna ili više britanskih finansijskih institucija na ivici kolapsa.
Pokretanje repo programa od strane BoE je značajno, jer ukazuje na potrebu da se obezbede hitna sredstva finansijskim institucijama koje se bore, a brz rast programa ukazuje na ozbiljnu krizu u britanskom finansijskom sistemu.
Repo transakcije uključuju pozajmljivanje privatnih finansijskih institucija ili fondova tržišta novca investicionim bankama, obezbeđujući izvor likvidnosti i zarađujući prihod od kamata uz minimalan rizik.
Međutim, tokom finansijske krize, repo tržište se može zapleniti, uzrokujući da zajmodavci zahtevaju veće kamatne stope i ponovno obezbeđenje, ili čak da odbiju da se angažuju u transakcijama.
Globalna finansijska kriza je 2007. godine pokrenuta naletom na repo tržište, pri čemu su Federalne rezerve SAD („Fed“) ubrizgale 1,5 biliona dolara likvidnosti preko drugih sredstava.
Do 2019. godine, još jedna finansijska kriza se nazirala, sa repo stopama koje su naglo rasle i ubrzale u SAD, što je navelo Fed da interveniše kao zajmodavac u poslednjem slučaju. Fed je obezbedio desetine milijardi dolara likvidnosti repo tržištima, u početku nameravajući da zatvori taj objekat do oktobra 2019, ali ga je na kraju proširio na preko 200 milijardi dolara. Potpuni detalji intervencije ostaju nejasni, a Fed čuva informacije u tajnosti, uključujući i koje banke su primile repo gotovinu.
Razlog za tajnost je bio taj što je problem bio mnogo veći nego što je prvobitno obelodanjeno i nije ograničen samo na SAD, sa sastankom Grupe Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u oktobru 2019. kako bi se razgovaralo o globalnoj ekonomskoj situaciji. Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš upozorio je na „napetost i iskušenja“ i suočavanje sa jakim vetrovima. Zamolio je gospodare globalnih finansija da „učine sve što je moguće“ da spreče „mogućnost Velikog loma“ u svetu.
Do januara 2020. međubankarske pozajmice i komercijalni krediti su presahnuli u Evropi, ali je proglašenje pandemije covid-19 stvorilo dimnu zavesu za globalni bankarski udar i najveći spas zapadnog finansijskog sistema do sada.
Američki zakon o CARES obezbedio je stimulativni paket od 6,2 biliona dolara, što je ekvivalentno skoro 20.000 dolara po osobi u SAD. Nekako su američki zakonodavci imali predviđanja da uvedu ovaj zakon u januaru 2019. godine, više od godinu dana pre nego što je pandemija kovida proglašena. Ali umesto 6,2 biliona dolara predviđenih Zakonom, spas bankarima je premašio 10 biliona dolara, ili preko 30.000 dolara po osobi u Sjedinjenim Državama.
Upotreba repo transakcija je odigrala ključnu ulogu u sprečavanju finansijskog kolapsa u septembru 2019. A zahvaljujući svojoj netransparentnosti i složenosti, repo transakcije mogu poslužiti kao sredstvo trajnog spasavanja ili prikriveni mehanizam monetarne politike za centralne banke.
Finansijska kriza u Velikoj Britaniji i državna potrošnja
Danas se čini da je UK ponovo na ivici sa Starmerovim budžetom koji predstavlja najveće fiskalno popuštanje od blokade 2020. i BoE koja je preplavila finansijski sistem likvidnošću.
Pravo stanje javnih finansija Velike Britanije je nejasno, jer je državni dug 2023. porastao na skoro 116 milijardi funti, što je povećanje od 27% u odnosu na prethodnu godinu, a odnos duga prema BDP-u dostigao je 100%.
Postoje sumnje da se pravo stanje finansija Velike Britanije namerno prikriva, a neke procene ukazuju na „crnu rupu“ od 71 milijardu funti, iako Starmer kaže da je reč o 22 milijarde funti.
„Kancelarija za nacionalnu statistiku Ujedinjenog Kraljevstva kaže da je vlada dodala 64,1 milijardu funti deficita potrošnje do avgusta ove godine… Prvog maja ove godine, Kir Starmer se suočio sa tadašnjim premijerom Rišijem Sunakom oko crne rupe od 46 milijardi funti pre nego što se ispravio, prvo na 64 milijarde funti, a zatim na neverovatnih 71 milijardu funti! rekao je Krajner.
„U svakom slučaju, „crna rupa“ je tu i verovatno je mnogo veća nego što znamo. Naravno, dok je Starmer postao premijer, rupa se magično smanjila na „samo“ 22 milijarde funti – suma koja je možda dovoljno mala da se delimično može popraviti smrzavanjem nekoliko hiljada penzionera ove zime.
Očekuje se da će odluka britanske vlade da smanji subvencije za gorivo za zimu na 10 miliona penzionera dovesti do značajnog broja smrtnih slučajeva, a procene sugerišu da bi sličan predlog 2017. mogao da ubije 3.850 penzionera, a trenutna energetska kriza može dovesti do još većeg broj poginulih.
Krajner upoređuje odluku o smanjenju subvencija za zimsko gorivo kao „ljudsku žrtvu“ da bi se umilostivili bogovi finansija, koji zahtevaju neograničen protok besplatnog novca, dok uvode surovu štednju najsiromašnijim i najugroženijim članovima društva.
Ogromna potrošnja britanske vlade na neproduktivne, ideološki vođene projekte stvorila je značajan finansijski teret, sa crnom rupom od 50 milijardi funti koja je već stvorena 2022.
Troškovi protivmera protiv covida i Orvelovskog programa praćenja iznosili su 9 milijardi funti, odnosno 37 milijardi funti, dok se ogromne sume troše na neto nulte šeme.
„Samo 2022. godine vlada je potrošila 12,79 milijardi funti na ‘ublažavanje uticaja klimatskih promena’, šta god da je to. Štaviše, početkom oktobra 2024. objavili su da će izdvojiti još 22 milijarde funti za projekte hvatanja ugljenika“, rekao je Krajner.
„Starmerova vlada je takođe dodala 2,9 milijardi funti britanskom budžetu za „odbranu“, što je povećanje od 4,5 odsto u odnosu na budžet prethodne godine i više nego dvostruko više nego što štede „smrzavanjem penzionera“.
Procenjuje se da će održavanje ilegalnih migranata koštati vladu 8,5 milijardi funti godišnje, ali stvarni trošak je verovatno mnogo veći, potencijalno veći od 17 milijardi funti.
Podrška Velike Britanije Ukrajini koštala je više od 13 milijardi funti pomoći od februara 2022. godine, ali prava šteta dolazi od sankcija Rusiji koje su izazvale veliku ekonomsku štetu, uključujući naglo povećanje cena energije i inputa.
Sankcije su takođe dovele do gubitka posla za mnoge britanske kompanije, uključujući otkazivanje direktnog leta British Airways-a iz Londona Hitrou za Peking.
Prema rečima visokog evropskog predstavnika za spoljne poslove Žozepa Borelja, ukupna podrška Ukrajini iznosi oko 60 milijardi evra za Evropu. Ali subvencije za pomoć porodicama i firmama da se suoče sa posledicama rata iznose oko 700 milijardi evra, deset puta više od podrške Ukrajini. Ako je Velika Britanija bila pogođena slično kao i zemlje EU, puna cena projekta Ukrajina mogla bi da bude 150 milijardi funti ili više, a sav taj kapital je već izbačen u kanalizaciju i malo je verovatno da će biti nadoknađen.
Pad britanske ekonomije i kockanje na Ukrajinu
Situacija u Britaniji je gora nego što se čini, jer Starmerova vlada i BoE preduzimaju ekstremne mere, uključujući gomilanje nenaplativih dugova, povećanje vladinog deficita, nametanje stroge štednje i povećanje monetarne inflacije.
Ekonomija zemlje je izložena velikom riziku od kraha, a tržišta pokazuju da je britanski državni dug imao najgore rezultate među britanskim, nemačkim i američkim obveznicama u poslednje četiri godine.
Ekonomski pad Velike Britanije pripisuje se njenoj istoriji da pravi greške slične greškama drugih sila na sličnim pozicijama, uključujući nametanje stroge štednje, povećanje vojne potrošnje i angažovanje u stranom avanturizmu, što je dovelo do značajnog povećanja javnog duga i budžetskih deficita.
Predviđanje ekonomskog pada Britanije je napravljeno pre tri godine, pre rata u Ukrajini, koji je dodao desetine milijardi u dug, i zasnovano je na razumevanju istorije i velikih poslova, a ne samo na statistici.
Zagonetni govor bivšeg premijera Borisa Džonsona 2021. godine, upozoravajući evropske vlade na predstojeći izbor između podrške Ukrajini i oslanjanja na ruske ugljovodonike, sugeriše da je Britanija preuzela vodeću ulogu u projektu Ukrajina i da se ozbiljno kocka sa njim, što je na kraju pošlo po zlu i doprinelo do opadanja Velike Britanije.
Krajner je rekao da se britanski establišment sada suočava sa krizom, a računi za njihovo kockanje dolaze na naplatu. Zemlja je u opasnosti da doživi duboku krizu stagflacije i na kraju hiperinflacije, potencijalno da postane prva ekonomija G7 koja je propala.
