Bil Gejts već dugo zagovara eutanaziju kako bi se smanjili troškovi zdravstvene zaštite
Dok nacije širom sveta nastoje da uvedu i prošire liberalne zakone o eutanaziji, planovi zvuče sablasno slično programu „potpomognutog samoubistva“ koji milijarder Bil Gejts promoviše već nekoliko godina.
Suosnivač Majkrosofta tvrdi da nije isplativo pružati pojedincima dugoročnu zdravstvenu negu.
Umesto toga, Gejts veruje da ljudska bića treba da budu eutanazirana kako bi se smanjili troškovi zdravstvene zaštite i kako bi novac koji bi bio upotrebljen za lečenje mogao da se potroši na drugom mestu.
2010. godine Gejts je odmerio troškove održavanja „smrtno bolesnih“ Amerikanaca u životu u odnosu na plaćanje plata nastavnika.
Gejts se požalio da Amerikanci nisu voljni da se pitaju da li je trošenje novca na ljude u „poslednja tri meseca“ njihovog života bilo isplativo.
Počela je globalna ludnica, svedoci smo velikih promena | Mario Zna, 309 Uživo
On je sugerisao da nema koristi od nege na kraju života i da treba doneti odluku da se okončaju životi ljudi umesto da se pruža skupo palijativno zbrinjavanje.
On je tvrdio da bi panel birokrata trebalo da odluči da li osoba zaslužuje da se leči, a da one koji nisu „dostojni zdravstvene zaštite“ vlada eutanazira kako bi uštedela novac.
„To se zove ‘panel smrti'“, rekao je on o grupi koja će odlučivati da li će ljudi živeti ili umreti.
Gejts je to rekao tokom intervjua na festivalu ideja u Aspenu 2010.
On je rekao da Sjedinjene Države moraju staviti pod kontrolu medicinske troškove i preispitati svoje prioritete finansiranja kako bi sprečile dalju eroziju svog obrazovnog sistema.
Globalistički milijarder je rekao da medicinski troškovi dominiraju državnim i saveznim budžetima u obliku Medicare i drugih plaćanja, a manje sredstava je dostupno za obrazovanje.
Kreator ChatGPT-a optužen za seksualno zlostavljanje sestre https://t.co/Wqirikzdwj
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 8, 2025
Međutim, Gejts je propustio da primeti da bi smanjenje vladinog trošenja okončanjem finansiranja stranih ratova, obezbeđenjem granice, uništavanjem federalne birokratije i smanjenjem finansijskih obaveza prema globalističkim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije i NATO moglo uštedeti mnogo više novca od troškova lečenja bolesnih Amerikanaca.
Naravno, ušteda novca kroz efikasnost vlade nije u skladu sa eugeničkim planom Gejtsa i njegovih saveznika.
Gejts je rekao predsedniku i izvršnom direktoru Instituta Aspen Volteru Ajzaksonu da je Amerika pokazala nespremnost da se zapita da li je „trošenje milion dolara u poslednja tri meseca“ nečijeg života isplativ pravac.
On je tvrdio da ista suma novca može da zadrži zaposlenje 10 nastavnika.
Gejts je tada pozvao naciju da uradi bolji posao u ispitivanju prednosti skupe medicinske nege na kraju života.
Bacivši se na kritičare zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je američki Kongres razmatrao ranije te godine, Gejts je rekao:
„To se zove panel smrti i ne bi trebalo da vodite tu diskusiju.“
Gornji snimak je preuzet iz 60-minutnog intervjua održanog 8. jula 2010.
Ceo 60-minutni intervju možete pogledati na YouTube kanalu Instituta Aspen OVDE.
Klip iznad počinje sa vremenskom oznakom 31:22.
Gejts je koristio termin „panel smrti“ da bi udario na republikanske kritičare radikalne agende o eutanaziji.
„Panel za smrt“ je politički termin koji je nastao tokom debate 2009. o saveznom zdravstvenom zakonodavstvu za pokrivanje neosiguranih u Sjedinjenim Državama, primećuje Vikipedija.
Sara Pejlin, bivša guvernerka Aljaske i republikanska potpredsednička kandidatkinja 2008. godine, skovala je termin kada je navela da će predloženi zakon stvoriti „panel smrti“ birokrata koji će vršiti trijažu, odnosno odlučivati da li Amerikanci – kao što su njeni stariji roditelji, ili deca sa Daunovim sindromom – biti „dostojni medicinske nege“.
Pejlin portparol je ukazao na odeljak 1233 zakona HR 3200 koji bi lekarima platio za pružanje dobrovoljnog savetovanja pacijentima Medicare o životnim odlukama, uputstvima i opcijama nege na kraju života.
Neki istaknuti republikanci podržali su Pejlininu izjavu.
Jedna anketa je pokazala da je nakon što je objavljena, oko 85% ispitanika bilo upoznato sa tim, a od onih koji su bili upoznati sa njom, oko 30% misli da je tačna.
Zbog zabrinutosti javnosti, odredba o plaćanju lekara za pružanje dobrovoljnog savetovanja uklonjena je iz predloga zakona Senata i nije uvrštena u zakon koji je donet, Zakon o zaštiti pacijenata i pristupačnoj nezi iz 2010. godine.
U saopštenju iz 2011. godine, Američko društvo za kliničku onkologiju žalilo se na politizaciju ovog pitanja i reklo da bi predlog trebalo ponovo razmotriti.
Međutim, HR 3200, takođe poznat kao američki Zakon o pristupačnim zdravstvenim izborima iz 2009. godine, nije postao zakon.
Umesto toga, Zakon o zaštiti pacijenata i pristupačnoj nezi, takođe poznat kao Obamacare, zasnovan je na nekim odredbama u HR 3200.
Obamacare je potpisan 23. marta 2010.
Pozivajući se na „panele za smrt“, Pejlin je mislila na komitete ili panele koji bi odlučili da li da uskrate medicinski tretman za održavanje života pacijentima na osnovu razmatranja troškova ili starosti.
Vikipedija, naravno, negira Pejlininu zabrinutost kao „mit o panelu smrti“ koji se poziva na „provere činjenica“.
Međutim, kao što je American Thinker istakao u članku iz novembra 2010, oni su zaista značili „panel smrti“.
Ističući dve izjave kolumniste Njujork tajmsa, American Thinker je napisao:
Smejali su se kada je Sara Pejlin rekla da će Obamacare zahtevati panele za smrt kako bi kontrolisao medicinske troškove.
Ali iz nekog razloga niko se ne smeje kada kolumnista Njujork tajmsa Pol Krugman kaže istu stvar…
Juče je to ponovo uradio i u ovoj nedelji sa Kristijanom Amanpur, a zatim je dodatno objasnio u svojoj kolumni u Njujork Tajmsu da ne, nije zapravo mislio na panele smrti samo zato što ih je nazvao … panelima smrti.
… oni su zaista paneli smrti. Imati vladine zvaničnike – panele, ako hoćete – koji odlučuju o ceni i medicinskoj efikasnosti lečenja [u odnosu na] vrednost nečijeg života sa istim saosećanjem kao i Government Motors koji odlučuje da prestane da proizvodi Pontiac i zatvori dilere.
Možete to ponoviti na bilo koji način, reći na bilo koji način, ali Sara Pejlin je uspela prvi put – panel smrti pod bilo kojim drugim imenom je i dalje panel smrti.
Pol Krugmane, ako želite da neki visoko plaćeni državni službenik odluči da li je vaš život vredan žrtvovanja da biste kontrolisali troškove zdravstvene zaštite, stavite to u vašu naredbu DNR (ne reanimirajte), a ne u moju.
Liberali i njihovi korporativni medijski saveznici insistiraju da paneli smrti ne postoje.
Međutim, paneli za smrt postoje u nekoliko zemalja koje su već uključile eutanaziju ili „potpomognuto samoubistvo“ u svoje sisteme „zdravstvene zaštite“.
Gde god se eutanazija legalizuje, podrazumevano se stvaraju „paneli smrti“.
U zemljama koje nisu usvojile statute koji dozvoljavaju lekarima da ubijaju svoje pacijente, paneli za smrt će nastaviti da postoje u ovom ili onom obliku ako mizantropski kult smrti ima svoj put.
Proživljavamo proces normalizacije sistema „zdravstva” koji se koristi za ubijanje svakoga za koga država smatra da je preskupo da ga zadrži u životu, koji se smatra finansijskim teretom za državu ili čiji životi, prema kriterijumima države, nisu vredni življenja.
Ovo je ista eugenička agenda koju su gurali nacisti.
To je oblik eugenike koji se lako primenjuje u razmerama gde stanovništvo zavisi ili se oslanja na socijalizovanu zdravstvenu zaštitu, kao što je Kanada i Velika Britanija.
Pod Ujedinjenim nacijama (UN), socijalizovana zdravstvena zaštita bi mogla da se uvede širom sveta.
Postizanje univerzalne zdravstvene zaštite (UHC) jedan je od ciljeva koje su nacije sveta postavile kada su usvojile UN-ove ciljeve održivog razvoja (SDG) 2015. godine.
Sara Pejlin ne samo da je bila u pravu 2009. godine, već su njene reči poslužile i kao jezivo upozorenje svetu o tome šta će doći.
