Nemački kancelar Šolc se boji reakcije naroda uoči izbora: Blokirao paket pomoći Ukrajini od 3 milijarde evra
Nemačka savezna vlada navodno je umešana u spor iza kulisa oko planova za isporuku dodatnih 3 milijarde evra oružja Ukrajini, piše nemački list Der Spiegel.
U četvrtak kasno je saopšteno da se ministarka inostranih poslova Analena Berbok i ministar odbrane Boris Pistorijus zalažu za hitno finansiranje uoči saveznih izbora 23. februara, ali se kancelar Olaf Šolc usprotivio predlogu zbog straha od daljeg otuđenja razočaranih glasača uoči glasanja.
Berbok i Pistorijus su počeli da sastavljaju paket pomoći u novembru 2024, nakon što se koaliciona vlada raspustila. Njihov predlog uključuje tri protivvazdušne baterije Iris-T sa municijom, vođene rakete Patriot, haubice na točkovima i artiljerijske granate, kao odgovor na eskalirajuće vojne potrebe Ukrajine usred intenzivirane ofanzive Rusije i ključnih teritorijalnih gubitaka.
Dok se smatra da su Berbok i Pistorijus željni da proguraju sredstva, posebno uoči inauguracije novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa usred zabrinutosti zbog oklevanja SAD da nastave svoju podršku, kancelarija veruje da nema hitne potrebe za dodatnom pomoći.
Prema Der Spiegel-u, Šolc je primetio da je u privremenom budžetu Nemačke za 2025. već opredeljeno 4 milijarde evra za vojnu pomoć Ukrajini i da Kijev ima pristup fondu zajmova od 50 milijardi dolara koje su obezbedile zemlje G7, podržane zamrznutom ruskom državnom imovinom, odnosno otimanjem ruske imovine.
AstraZeneka pod istragom u Kini zbog prevare u prodaji lekova https://t.co/gIPow56ee3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 11, 2025
Šolcova Socijaldemokratska partija (SPD) je naglo pala u anketama i trenutno je na putu da postigne 14 odsto na saveznim izborima sledećeg meseca – što je pad sa 26 odsto na poslednjim izborima. Dok njegov otpor može biti pokušaj da se ublaže gubici, frustrirana Zelena stranka – kojoj pripada i ministarka spoljnih poslova Analena Berbok – pokušava da progura sredstva kako bi ojačala svoje ključne birače demonstrirajući svoju nepokolebljivu posvećenost Ukrajini.
Politički pejzaž je dodatno komplikovan raspadom vladajuće koalicije koji je pokrenuo vanredne izbore. SPD i Zeleni sada vladaju sa parlamentarnom većinom, što znači da su potrebni napori da se dobije podrška Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Slobodne demokratske partije (FDP). Trenutno se predviđa da će ova prva postati najveća stranka u Bundestagu sledećeg meseca i malo je verovatno da će baciti kosku aktuelnoj vladi, dok je druga nedavno dala ostavku u vladi i takođe nema politički apetit za saradnju.
U oktobru prošle godine, Remix News je izvestio da većina nemačkih glasača želi da se okonča sukob koji je mučio Evropu i doveo do ekonomskih poteškoća kroz naduvane cene energije i značajnu finansijsku i vojnu pomoć Zapada Kijevu.
Anketa YouGov-a iz tog vremena pokazala je da 59 odsto Nemaca podržava obnavljanje direktne komunikacije između kancelara Šolca i ruskog predsednika Vladimira Putina, nadajući se da će unaprediti mirovne pregovore.
Nemački stav se odražava u većem delu Evrope, pa čak i među građanima najvatrenijih saveznika Ukrajine. Prošlog meseca, novo istraživanje poljskog CBOS-a pokazalo je da oko 55 odsto poljskog stanovništva sada podržava okončanje rata u Ukrajini, čak i ako to znači da Kijev gubi teritoriju od Moskve.
