Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma: 41 odsto kompanija planira da zamene radnike veštačkom inteligencijom
Svetski ekonomski forum (WEF) upozorio je da 41 odsto kompanija širom sveta planira da smanji svoju radnu snagu uz pomoć veštačke inteligencije do 2030. godine.
Ovo je prema izveštaju WEF-a „Budućnost poslova“ za 2025. godinu, u kojem se navodi da je skoro polovina poslova koje tradicionalno obavljaju ljudi izložena riziku da ih AI automatizuje.
Izveštaj, objavljen uoči godišnjeg sastanka WEF-a u Davosu, anketirao je stotine velikih kompanija širom sveta. Dok 77 odsto ovih preduzeća planira da ponovo obuči i unapredi svoje postojeće zaposlene da rade uz pomoć AI, sveobuhvatna poruka je jasna: AI nije samo alat za povećanje produktivnosti – to je sila koja će fundamentalno promeniti tržište rada.
Ono što ovaj izveštaj čini posebno alarmantnim je njegovo vreme. Kako Patrik Vud, urednik na Technocracy.news, ističe, nalazi WEF-a su već zastareli. Tokom proteklih šest do devet meseci, AI se udvostručio u inteligenciji i sposobnostima – dva puta. Ovaj eksponencijalni rast sugeriše da bi predviđanja WEF-a mogla biti previše konzervativna.
Do sredine 2025. godine, stručnjaci predviđaju dolazak veštačke opšte inteligencije, oblika veštačke inteligencije koja može da izvrši bilo koji intelektualni zadatak koji čovek može. Do 2030. godine, praktično svaka kompanija na planeti će osetiti uticaj.
Domet električnih automobila može da se smanji zimi i do 40% https://t.co/eVAVeXKMYJ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 6, 2025
Poštanske radnike, sekretarice i službenike će najverovatnije zameniti AI
Izveštaj WEF-a identifikuje specifične uloge koje su najranjivije na automatizaciju vođenu veštačkom inteligencijom. Službenici pošte, izvršni sekretari i službenici su na vrhu liste poslova za koje se očekuje da će ih najbrže zameniti.
Čak i uloge koje zahtevaju viši nivo kreativnosti i znanja, kao što su grafički dizajneri i pravnici, nisu imune. Generativna AI – tehnologija koja stoji iza alata kao što je ChatGPT – sada može da proizvede originalni tekst, slike, pa čak i složene pravne dokumente uz minimalan ljudski doprinos.
Ova promena se ne odnosi samo na zamenu zadataka koji se ponavljaju; radi se o redefinisanju šta znači raditi. Kako veštačka inteligencija postaje sofisticiranija, čak i poslovi koji su se nekada činili sigurnim ponovo se procenjuju. U izveštaju se navodi da sposobnost generativne veštačke inteligencije da obavlja rad gde se zahteva znanje menja igru, signalizirajući budućnost u kojoj će ljudska stručnost biti poboljšana – ili potpuno zamenjena – mašinama.
Iako izveštaj daje mračnu sliku za određene profesije, on takođe naglašava mogućnosti u ekonomiji vođenoj veštačkom inteligencijom. Skoro 70 odsto kompanija planira da zaposli radnike koji su vešti u dizajniranju alata i poboljšanja veštačke inteligencije, dok 62 odsto traži zaposlene koji mogu efikasno da sarađuju sa veštačkom inteligencijom. Ovo sugeriše da će tržište rada budućnosti dati prednost tehničkoj stručnosti i prilagodljivosti.
WEF takođe naglašava potencijal za „saradnju ljudi i mašina“, gde AI povećava ljudske veštine umesto da ih u potpunosti zamenjuje.
