Evropa negira da zakon o cenzuri vrši cenzurisanje

Istog dana kada su evropski zakonodavci intenzivirali svoje pozive za strožiji nadzor nad platformama poput Meta i X, Evropska komisija (EK) je demantovala optužbe za cenzuru koje je izneo izvršni direktor Mete Mark Zakerberg. Uprkos ovom poricanju, kritičari ističu da Zakon o digitalnim uslugama EU (DSA) i prošli zahtevi za uklanjanje sadržaja otkrivaju obrazac cenzure koji je ugrađen u njegov pristup regulisanju digitalnih platformi.

Zakerbergove primedbe, koje su Evropu optužile da institucionalizuje cenzuru kroz svoj regulatorni okvir, izazvale su odlučno pobijanje EK. „Apsolutno pobijamo sve tvrdnje o cenzuri“, izjavio je portparol Komisije. DSA, tvrdili su, ne primorava platforme da uklone zakoniti sadržaj, već se fokusira na ilegalni materijal ili sadržaj koji se smatra štetnim, kao što je onaj koji utiče na decu ili demokratske procese.

Međutim, na ovu odbranu trebalo bi se suočiti sa skepticizmom. DSA usvojen kao značajan zakon, kritikovan je zbog svog potencijala da uguši slobodno izražavanje pod maskom osiguranja bezbednosti i sigurnosti. Zakerberg je izrazio zabrinutost zbog sve restriktivnijeg digitalnog okruženja u Evropi, navodeći: „Evropa ima sve veći broj zakona koji institucionalizuju cenzuru i otežavaju stvaranje bilo čega inovativnog tamo”.

Zakerberg nije pogrešio. Vreme sukoba između Mete i EK poklapa se sa Metinom odlukom da revidira svoju politiku moderiranja sadržaja u Sjedinjenim Državama. Zakerberg je najavio da će kompanija napustiti svoje programe za proveru činjenica baziranih u SAD na platformama kao što su Facebook, Instagram i Threads, zamenjujući ih sistemom „beleški zajednice“ po uzoru na pristup koji koristi X. Ovaj sistem omogućava korisnicima da dodaju javno vidljive beleške za postove koje smatraju obmanjujućim, pod uslovom da različita grupa saradnika smatra te beleške korisnima.

Nemačka vojska napušta platformu X zbog Maska i podrške AfD-u https://t.co/wke77txbm2

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 15, 2025

Na pitanje o potencijalnoj upotrebi sličnih sistema u Evropi, Komisija je istakla da bi takve mere zahtevale da se izvršnoj vlasti EU podnese procena rizika. Ističući fleksibilnost u pristupima moderiranja sadržaja, EK je naglasila da svaki sistem mora biti efikasan. „Koji god model da platforma odabere mora da bude efikasan, a to je ono što mi gledamo… Tako da proveravamo efikasnost mera ili politika moderiranja sadržaja koje su usvojile i sprovode platforme ovde u EU“, rekao je portparol EK.

Kritičari tvrde da insistiranje EU na proceni „efikasnosti“ otvara vrata indirektnoj cenzuri podstičući platforme da preterano moderiraju sadržaj kako bi se izbegle kazne. Iako EK tvrdi da ne diktira konkretne prakse moderiranja sadržaja, njen regulatorni okvir vrši značajan pritisak na platforme da se usklade sa standardima EU.

U okviru ovog spora, evropski korisnici će nastaviti da trpe od nadzora sadržaja koji sprovode „proverivači činjenica“ u SAD, prema rečima Komisije.

Nulta Tačka/InfoWars