Izveštaj iz Davosa o globalnim rizicima 2025: SEF daje prioritet „dezinformacijama“ u odnosu na ekonomsku stabilnost zemalja
Objavljivanje WEF-ovog izveštaja o globalnim rizicima 2025. izazvalo je debatu o prioritetima organizacije. Izveštaj, zasnovan na uvidima od 900 „globalnih lidera“ iz biznisa, vlade, akademske zajednice i civilnog društva, identifikuje „oružani sukob, okruženje i dezinformacije“ kao glavne globalne pretnje. Međutim, kritičari tvrde da fokus WEF-a na „pogrešnim informacijama/dezinformacijama“ kao vodećem riziku odražava širu agendu da se opravda povećano globalno upravljanje i stroža kontrola nad govorom na internetu, potencijalno na štetu nacionalnog suvereniteta i individualnih sloboda.
Izveštaj rangira „dezinformacije“ kao veću pretnju od ekonomske nestabilnosti drugu godinu zaredom, uokvirujući je kao „stalnu pretnju društvenoj koheziji i upravljanju narušavanjem poverenja“ i „zaoštravanjem podela unutar i između nacija“. Ovaj naglasak na dezinformacijama, kažu kritičari, u skladu je sa zalaganjem WEF-a za globalizovanim rešenjima za ono što opisuje kao krizu poverenja.
„Fokus WEF-a na dezinformacije izgleda kao izgovor da se opravda centralizovanija kontrola nad tokovima informacija“, rekao je jedan politički analitičar, koji je zatražio anonimnost. „Podižući dezinformacije na pretnju najvišeg nivoa, oni postavljaju temelje za politike koje bi mogle ograničiti slobodu govora i proširiti nadzor pod maskom zaštite društvene kohezije“.
Dok izveštaj WEF-a ističe dezinformacije kao goruću zabrinutost, on umanjuje ekonomske rizike, koji su ispali iz prvih 10 globalnih pretnji i za dvogodišnje i za desetogodišnje izglede. Inflacija, nekada najveća briga, sada je na 29. mestu, dok je ekonomski pad na 19. mestu. Ova promena fokusa dolazi uprkos tekućoj globalnoj ekonomskoj nestabilnosti, uključujući rastući nivo duga, trgovinske tenzije i dugotrajne efekte inflacije u mnogim zemljama.
Narod mora da čuje istinu, dosta je bilo lažne istorije | Miloslav Samardžić | Mario Zna, 312 Uživo
Umesto toga, u izveštaju se naglašavaju dugoročni rizici po životnu sredinu, kao što su ekstremni vremenski događaji, gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema, kao dominantne pretnje u narednoj deceniji. Ovi rizici, tvrdi WEF, zahtevaju „prekograničnu saradnju u velikom obimu“ da bi se rešili. Kritičari, međutim, vide ovo kao poziv na povećanu globalizaciju, čak i kada se mnoge nacije bore sa posledicama globalizovane politike i nastoje da daju prioritet domaćim interesima.
„Insistiranje WEF-a na pojačavanju globalizacije ignoriše rastuće osećanje među nacijama da se ’okrenu ka sebi‘ i fokusiraju se na samopouzdanje“, rekao je konzervativni komentator. „Čini se da njihova rešenja često favorizuju centralizovanu upravu odozgo nadole, umesto da osnažuju pojedinačne nacije da se bave svojim jedinstvenim izazovima“.
Ruski komandant Nikolajev otkrio zašto su Srbi i Rusi oduvek bili trn u oku Zapada: „Mrze nas iz dva razloga“ (VIDEO) https://t.co/wCmyWe2mfD
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 19, 2025
Obrazac globalističkih ambicija
Najnoviji izveštaj WEF-a je u skladu sa njegovom dugogodišnjom misijom promovisanja globalnog upravljanja i međusobno povezanih rešenja za globalne izazove. Osnovan 1971. od strane Klausa Švaba, WEF se pozicionirao kao platforma za rešavanje globalnih pitanja kroz saradnju između elita u biznisu, politici i akademskoj zajednici. Međutim, njen uticaj je izazvao kritike od strane onih koji vide njenu agendu kao pretnju nacionalnom suverenitetu i individualnim slobodama.
Istorijski gledano, WEF se zalagao za inicijative kao što je Veliko resetovanje, plan ekonomskog oporavka nakon pandemije za koji kritičari tvrde da nastoji da centralizuje moć i preoblikuje društva u skladu sa globalističkom vizijom. Čini se da je naglasak na dezinformacijama u Izveštaju o globalnim rizicima 2025. u skladu sa ovim širim planom, jer daje obrazloženje za pojačanu regulativu onlajn platformi i širenja informacija.
„Fokus WEF-a na dezinformacijama nije samo borba protiv lažnih informacija – već i kontrola narativa“, rekao je politički analitičar. „Uokvirujući dezinformacije kao najveći globalni rizik, oni stvaraju opravdanje za politike koje bi mogle ograničiti slobodno izražavanje i proširiti domet globalnog upravljanja.
Dok se WEF sastaje u Davosu, njegov Izveštaj o globalnim rizicima 2025. naglašava prioritete organizacije: borba protiv dezinformacija, suočavanje sa izazovima životne sredine i promovisanje globalizovanih rešenja. Iako ovi ciljevi mogu imati odjek kod nekih, kritičari upozoravaju da pristup WEF-a rizikuje da potkopa nacionalni suverenitet i individualne slobode.
Umanjivanje značaja ekonomskih rizika u izveštaju i njegov naglasak na dezinformacijama kao vodećoj pretnji postavljaju važna pitanja o agendi WEF-a i njenim implikacijama na budućnost globalnog upravljanja. Kako se nacije bore sa ekonomskom nestabilnošću, geopolitičkim tenzijama i ekološkim izazovima, debata o ulozi globalističkih organizacija poput WEF-a će se samo intenzivirati.
Za sada, vizija WEF-a o međusobno povezanijem svetu ostaje sporno pitanje, a kritičari tvrde da se istinska stabilnost i prosperitet mogu postići samo poštovanjem suvereniteta nacija i sloboda pojedinaca. Kako je to rekao jedan komentator, „WEF govori o ponovnoj izgradnji poverenja, ali bi možda trebalo da počnu objašnjavajući kako je to poverenje uopšte izgubljeno.“
