Veštački zaslađivači mogu direktno uticati na srce, otkriva nova studija
Naučnici su otkrili receptore za „sladak ukus“ u srcu koji reaguju na veštačke zaslađivače poput aspartama. Ovo bi moglo objasniti dugogodišnju vezu između zaslađenih napitaka i srčanih problema.
Rezultati studije, sprovedene od strane istraživača Univerziteta Lojola, predstavljeni su na 69. godišnjem sastanku Biofizičkog društva u Los Anđelesu, od 15. do 19. februara.
Receptori ukusa utiču na rad srca
Receptori ukusa, koji su tradicionalno povezani sa percepcijom ukusa na jeziku, otkriveni su i u drugim delovima tela, uključujući želudac, creva, pankreas i disajne puteve. Ova studija je prva koja je identifikovala receptore za sladak ukus (TAS1R2 i TAS1R3) na površini srčanih mišićnih ćelija.
Aspartam stimuliše srčane kontrakcije
Istraživači su dokazali da su ovi receptori aktivni u srcu. Stimulacija receptora ljudskih i mišjih srčanih ćelija aspartamom dovela je do značajnog povećanja kontrakcija srčanog mišića i poboljšane regulacije kalcijuma, koji je ključan za održavanje srčanog ritma.
Proces upravljanja kalcijumom omogućava kontrakciju i opuštanje srčanog mišića. Poremećaji u ovom procesu mogu izazvati različite srčane bolesti.
„Nakon obroka, dokazano je da se povećavaju broj otkucaja srca i krvni pritisak“, izjavio je Mika Joder, doktorant u laboratoriji Džonatana Kirka na Univerzitetu Lojola u Čikagu.
„Ranije se smatralo da je ovo posledica nervnih signala, ali mi predlažemo direktniji mehanizam – kada šećer u krvi poraste posle jela, on se vezuje za receptore za sladak ukus na ćelijama srčanog mišića i direktno utiče na rad srca“, dodao je Joder.
Tramp razmatra priznanje Krima kao sastavnog dela Rusije 🇺🇸🤝🇷🇺 https://t.co/dqiIAQVUCM
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 17, 2025
Povezanost sa srčanom insuficijencijom
Studija je otkrila da su ovi receptori prisutni u većem broju kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, što ukazuje na moguću povezanost sa bolešću.
Kada su receptori aktivirani aspartamom, dolazi do promena u ćelijama srca koje kontrolišu kalcijum i kontrakcije mišića.
„Tokom srčane insuficijencije, srce menja način na koji proizvodi energiju i počinje da favorizuje unos i korišćenje glukoze“, objasnio je Joder. Ova promena omogućava brže stvaranje energije kada je nivo kiseonika nizak.
„Moguće je da se tokom ovog energetskog prilagođavanja menja i način na koji srce prepoznaje hranljive materije“, dodao je on.
Studija takođe može objasniti zašto prekomerna konzumacija veštački zaslađenih napitaka povećava rizik od nepravilnog srčanog ritma.
„Ne samo da su ovi receptori za sladak ukus posebno osetljivi na veštačke zaslađivače poput aspartama“, rekao je Joder, „već sam otkrio da njihova prekomerna stimulacija može izazvati pojavu aritmija u srčanim ćelijama.“
Pošto srce sadrži iste receptore za sladak ukus kao jezik, njihova prekomerna aktivacija može poremetiti normalne električne signale u srčanom mišiću, što može dovesti do problema sa srčanim ritmom.
Međutim, istraživači su naglasili da su potrebne dodatne studije kako bi se u potpunosti razumele dugoročne posledice aktivacije ovih receptora i mogućnosti njihove upotrebe za jačanje srčanog mišića kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom.
Stručnjaci upozoravaju na unos zaslađivača
Ova istraživanja ukazuju na moguću vezu između konzumacije veštačkih zaslađivača i povećanog rizika od kardiovaskularnih bolesti, uključujući aritmije i srčanu insuficijenciju, rekao je doktor Radž Dasgupta, vanredni profesor kliničke medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kalifornija u Riversajdu i zamenik direktora programa interne medicine u bolnici Hantington, koja je deo Cedars-Sinai sistema.
„Iako su mehanizmi i dalje nejasni i potrebna su dodatna istraživanja“, rekao je Dasgupta, „ako imate srčane probleme, možda bi trebalo da obratite pažnju na unos veštačkih zaslađivača dok ne dobijemo jasnije odgovore.“
S druge strane, Jorgos Kirijazis, vanredni profesor biološke hemije i farmakologije na Univerzitetu Ohajo Stejt, izrazio je sumnju u zaključke studije.
„Želim da naglasim da aspartam može aktivirati samo ljudski receptor za sladak ukus, a ne i mišji, što je suprotno tvrdnjama ove studije (da povećava kontrakcije i kod miševa i kod ljudi)“, rekao je Kirijazis u izjavi za The Epoch Times.
„Ako ovo nije razlog za uzbunu, ne znam šta jeste“, dodao je.
Stefani Šif, nutricionista iz bolnice Hantington, koja je deo zdravstvenog sistema Northwell Health u Njujorku, istakla je da „do sada nije bilo nijedne studije koja pokazuje da visok unos šećera ili veštačkih zaslađivača ima bilo kakvu korist za zdravlje srca.“
Ona se pozvala na studiju iz 2022. objavljenu u časopisu British Medical Journal (BMJ), koja je pokazala da veštački zaslađivači mogu povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Prema njenim rečima, to može biti rezultat direktne stimulacije receptora u srčanim ćelijama, što može izazvati jače i potencijalno nepravilne otkucaje srca. Rizik je bio posebno visok kod osoba sa srčanom insuficijencijom.
„Kao nutricionista koja većinu dana provodi sa pacijentima koji boluju od kongestivne srčane insuficijencije, smatram da bi trebalo razmotriti njihov unos šećera i veštačkih zaslađivača kao potencijalni faktor koji doprinosi njihovom stanju i raditi na njegovom smanjenju“, rekla je Šif.
Šta ovo znači za potrošnju zaslađivača?
Saznanja o uticaju šećera i veštačkih zaslađivača na kontrakcije srčanog mišića i prisustvu receptora za sladak ukus u srcu mogla bi se u budućnosti koristiti za regulaciju srčanog ritma i lečenje srčane insuficijencije.
„Ali za sada, smanjenje unosa ovih proizvoda može biti naš glavni fokus“, rekla je Šif.
Dasgupta je dodao da rezultati ove studije dovode u pitanje dosadašnju klasifikaciju veštačkih zaslađivača.
„Dugo su veštački zaslađivači smatrani generalno bezbednim, ali prethodne studije su ih povezale sa gojaznošću, visokim krvnim pritiskom i metaboličkim sindromom“, rekao je.
„Ova studija, kao i prethodne, tera nas da se zapitamo koliko zaista znamo o dugoročnim efektima zaslađivača – posebno kod osoba sa srčanim problemima“, zaključio je. „Potrebno je još istraživanja, ali ova studija postavlja važna pitanja.“
