Danas, subota uoči Cveti, šeste nedelje Časnog posta, Srpska pravoslavna crkva i vernici sa radošću i molitvom obeležavaju Lazarevu subotu, poznatiju kao Vrbica – jedan od najlepših i najsvetlijih praznika u pravoslavnom kalendaru, koji je posvećen isključivo deci.
Ovaj dan je posvećen sećanju na vaskrsenje Lazara, Hristovog prijatelja, koje se prema predanju dogodilo neposredno pre Hristove muke i vaskrsenja. Ujedno, Vrbica simbolizuje i Hristov svečani ulazak u Jerusalim, gde su ga, radosno i bez straha, dočekala deca, mašući grančicama i kličući kao caru – slika detinje vere i čiste ljubavi koja dodiruje nebo.
Vrbica je praznik radosti, nade i života, a njen duh najlepše se ogleda u osmehu dece.
Običaj je da majke sa posebnom pažnjom oblače svoju decu, čak i one najmlađe, u svečana nova odela i dovode ih u crkvu. Tamo im se stavljaju venčići ispleteni od mladih vrbovih grančica, dok se oko vrata vežu zvončići na trobojci – simboli radosti i vaskrsenja.
Njihova radost i smeh, zajedno sa zveckanjem zvončića, simbolično najavljuju pobedu života nad smrću, kako kroz čudo vaskrsenja Lazara, tako i kroz Hristovu pobedu.
Ovo je dan kada se spajaju vera, tradicija i porodična toplina – praznik koji ne podseća samo na prošlost, već nas uči da kroz detinju iskrenost i radost pronalazimo put ka Hristu.
Nulta Tačka/Mediji
