U pravoslavnoj tradiciji, Veliki petak predstavlja dan duboke tuge, tišine i molitve – dan kada je Isus Hristos, prema verovanju, prihvatio najveću žrtvu za čovečanstvo. Na ovaj dan, razapet je na krstu, uzimajući na sebe grehe sveta. Zato se Veliki petak u narodu često naziva i Raspeti petak.
Ono što ovaj dan čini posebnim jeste to što se jedini u godini ne služi sveta liturgija. Hramovi su ispunjeni tišinom, bez uobičajenog pojanja – sve je u znaku žalosti i duboke duhovne sabranosti. Centralni simbol Velikog petka je plaštanica – bogato ukrašeno platno sa prikazom Hristovog polaganja u grob. Iz oltara se iznosi na posebno pripremljeno mesto gde je vernici celivaju, sve do dana Vaskrsa.
Post, molitva i potpuna tišina
Vernici ovaj dan obeležavaju strogo, uz post koji često podrazumeva samo suvi hleb i vodu. Nema pesme, veselja, ni ikakvog slavljenja – ceo dan protiče u tihovanju i molitvi. Zvona se ne oglašavaju – zamenjuje ih drveno klepalo, koje jedino može najaviti početak bogosluženja.
Farbanje jaja – simbol večnog života
Uprkos sveopštoj tišini, u domaćinstvima se na Veliki petak obavlja jedan važan običaj: farbanje vaskršnjih jaja. Prvo jaje se uvek farba u crveno i naziva se čuvarkuća – ono se čuva tokom cele godine kao simbol zaštite doma i vere. Crvena boja simbolizuje Hristovu prolivenu krv, ali i pobedu života nad smrću. Jaje kao simbol nosi duboko značenje – ono predstavlja novi život, vaskrsnuće i večnost.
Vreme kao znak godine pred nama
Narodna verovanja vezuju i vremenske prilike za predstojeću godinu: kišan Veliki petak nagoveštava slab rod, sušnu sezonu i nemire, dok sunčan dan donosi nadu u obilje i plodnu godinu, naročito kada je reč o voću kao što su šljive.
Nulta Tačka/Mediji
