U vremenu kada srčane bolesti i dalje predstavljaju vodeći uzrok smrti, nova studija donosi jednostavno, besplatno rešenje – brža šetnja.
Naučno istraživanje objavljeno 15. aprila u časopisu Heart otkrilo je da brza šetnja smanjuje rizik od srčanih aritmija za 43% u poređenju sa sporim hodanjem. Brza šetnja se definiše kao hodanje brzinom većom od 6,4 km/h.
Podaci o 420.000 učesnika, dobijeni iz britanske biobank-e, analizirani su u ovoj studiji.
Istraživači su analizirali dva skupa podataka: samoprijavljene brzine hodanja 420.925 učesnika i stvarne merenja sa fitnes narukvica koje su nosile 81.956 osobe.
Spori imali su stopu aritmija od 8,7% u periodu od 13 godina, dok su brzi smanjili rizik za gotovo polovinu. Podaci sa uređaja potvrdili su da samo umeren i brzi tempo hodanja pružaju zaštitu; sporije hodanje nije pokazalo nikakve merljive koristi.
Autori studije su takođe otkrili da brza šetnja ne samo da smanjuje rizik od aritmija, već i poboljšava metaboličko zdravlje.
Oko 36% zaštite dolazi od smanjenog telesne mase i smanjenja upale, ključnih faktora rizika za poremećaje srčanog ritma.
Studija je otkrila i značajne demografske trendove. Žene su imale veću zaštitu od muškaraca, a odrasli ispod 60 godina su imali veće koristi nego stariji pojedinci.
Ne-gojazni učesnici i oni sa postojećim stanjima poput hipertenzije takođe su doživeli značajnije koristi. Ovo sugeriše da brza šetnja može služiti kao preventiva i terapija, posebno za rizične grupe.
Redovno hodanje kao preventiva za neregularne otkucaje srca
Srčane aritmije, neregularni otkucaji srca koji mogu izazvati osećaj drhtanja ili ubrzanog pulsa, narušavaju električni sistem srca. Aritmije pogađaju gotovo 60 miliona ljudi širom sveta i često dovode do moždanog udara, srčane insuficijencije ili iznenadne smrti. Najčešći tip, atrijalna fibrilacija, udvostručio je prevalenciju u poslednjih 30 godina.
Moderna medicina često koristi skupe intervencije poput pejsmejkera, lekova i operacija za lečenje aritmija, ali ovo otkriće pruža pristupačnu odbranu za milijone, naglašavajući drevnu mudrost da je kretanje lek. Ova studija ističe kako jednostavna promena životnih navika može doprineti rešavanju globalne zdravstvene krize.
Hodanje je pristupačan alat za zdravlje, jer ne zahteva članstvo u teretani ili opremu.
U svetu u kojem se suočavamo sa porastom troškova zdravstvene zaštite i manje fizičkim načinom života, ovi nalazi podsećaju nas na važnost vraćanja osnovama.
Brza šetnja povisuje broj otkucaja srca dovoljno da ojača srčani mišić, poboljša cirkulaciju i reguliše metaboličke pokazatelje poput krvnog pritiska i holesterola. Sporo hodanje, iako bolje od sedenja, nije dovoljno intenzivno da izazove ove koristi. Autori studije sugerišu da bi smernice za javno zdravlje trebalo da eksplicitno promovišu brži tempo hodanja.
Žene, iako manje sklone aritmijama nego muškarci, suočavaju se sa smrtonosnijim ishodima kada do njih dođe. Nalaz studije da brza šetnja disproporcionalno štiti žene mogao bi promeniti strategije prevencije, naročito za žene u postmenopauzi, čiji rizik od srčanih bolesti raste.
Brže hodanje nije samo pitanje fizičke spremnosti. Čini se da je put do zdravijeg srca jednostavan – samo ubrzajte tempo.
