Zamislite ovo: špic u Njujorku. Tip s kačketom „Mets“ mrmlja sebi u bradu, šeta u krug na peronu F linije. Pored njega, žena proverava telefon pet puta u deset sekundi. Iznad njih — kamere. Iza kamera? Mašina. A iza te mašine? Armija birokrata koji su rešili da su „loše vibracije“ nova kategorija krivičnog dela.
Dobrodošli u najnoviji plan njujorške Uprave za javni prevoz (MTA) za „zaštitu građana“: veštačka inteligencija koja nadgleda ponašanje i pokušava da predvidi „iracionalno ili zabrinjavajuće ponašanje“ pre nego što se nešto desi. Ne posle. Ne ni tokom. Pre.
U nekim manje tehno vremenima, to bi se zvalo „loš dan“. Danas? To je razlog da vas prati policijska kamera i AI softver.
Dobrodošli u svet „prediktivne prevencije“
Šef bezbednosti MTA Majkl Kemper, čovek koji stoji između običnog građanina i budućnosti u kojoj razgovor sa samim sobom znači posetu policiji, smelo izjavljuje: „AI je budućnost.“ On veruje da je tehnologija rešenje za sve — uključujući i misli koje još nisu postale dela.
Zvanični stav MTA je da oni ne nadgledaju ljude, već ponašanja. Aron Donovan, portparol agencije i majstor za razdvajanje dlake na četvoro, kaže: „Tehnologija koju istražujemo detektuje ponašanja, a ne osobe.“
A prepoznavanje lica? Kažu da je to „trenutno“ isključeno. Samo zanemarite desetine kompanija koje trenutno imaju milionske ugovore za instalaciju softvera za „detekciju emocija“ — tačnost slična horoskopu vaše tetke.
Egzistencijalna pretnja od ‘egzistencijalnih pretnji’: Kako nas strah pretvara u podanikehttps://t.co/zsgbQ8ZaTN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 29, 2025
Guvernerkina ljubav prema Velikom Bratu
Ova inicijativa nije pala s neba. Guvernerka Kejti Hočul već neko vreme forsira video nadzor kao rešenje za sve bezbednosne probleme. Od kada je došla na funkciju, ugradila je kamere na svaki peron i u svaki vagon. Trenutno se u realnom vremenu prati oko 40% peronskih kamera — čime se „1984.“ polako, ali sigurno pretvara u njujorški prevoz.
Ali nije dosta. Sledeći korak? Kabine vozača. Jer, očigledno, ni mašinovođa nije iznad sumnje.
Obrazloženje? Naravno — „javna bezbednost“. Taj večiti blanko ček za povlačenje prava i sloboda.
Kad algoritam postane policajac
U birokratskim krugovima se sve više veruje da su algoritmi superiorniji od ljudi. Da su nepristrasni, hladni i tačni. Problem? AI nije ni blizu nekog sveznajućeg digitalnog proročišta. To je haos koda, pretpostavki i podataka koji su već puni predrasuda, a koje su upakovali konsultanti sa sjajnim PowerPoint prezentacijama i nultim kontaktom sa stvarnim životom.
Američki sekretar za saobraćaj Šon Dafi zapretio je ukidanjem federalnih sredstava ako MTA ne predstavi plan za borbu protiv kriminala. MTA je, naravno, odgovorio — reciklažom starih ideja, samo sada premazanih AI sjajem.
Ti si osumnjičeni, čak i kad nisi
Ova priča se savršeno uklapa u globalni trend gde se državna paranoja prebacuje na mašine. Od južnokorejskog „Dejaview“ sistema, preko britanskog fijaska sa prepoznavanjem lica, do kineskog distopijskog društvenog kredita — svi jure da prvi detektuju „misaoni zločin“.
Ali mašine su glupe. I još gore — uče od nas.
Što znači da će predrasude koje već postoje u društvu biti pretvorene u brze, hladne i automatske odluke. Sve pod plaštom tehnološke objektivnosti.
MTA priča o „bezbednijem prevozu“, ali ovo je više o kontroli nego o sigurnosti. O manipulaciji percepcije. O mogućnosti da kažu: „Eto, nešto smo uradili“, čak i ako je to nešto pretvaranje najpoznatijeg javnog prevoza na svetu u lošu epizodu naučne fantastike.
Dakle, slobodno šetajte nervozno po peronu. Pomaknite se tri puta s noge na nogu. Počešite se po glavi dok mrštite obrve. U njujorškom metrou budućnosti — to može biti dovoljno da vas algoritam označi kao pretnju.
Nulta Tačka/InfoWars
