U potrazi za zdravljem i vitalnošću, malo toga je univerzalno cenjeno kao sunčan dan. Toplina sunca na koži budi osećaj opuštenosti i blagostanja. Međutim, iza ovog naizgled jednostavnog zadovoljstva krije se složen i često kontroverzan odnos između sunčeve svetlosti, vitamina D i raka kože. Ova složena interakcija bila je predmet naučne debate decenijama, a najnovija istraživanja bacaju novo svetlo na to kako možemo najbolje da uskladimo ovu delikatnu ravnotežu.
U srcu ove teme je dvostruka priroda ultraljubičastog (UV) zračenja sa sunca. Prema knjizi Jorga Rajhrata „Sunlight, Vitamin D and Skin Cancer“, dok je UV zračenje glavni faktor rizika za ne-melanomski rak kože, nije svako izlaganje jednako štetno. Kratki, intenzivni udari UV zračenja, posebno opekotine tokom detinjstva, predstavljaju najveći rizik. S druge strane, hronično, manje intenzivno izlaganje nije povezano sa melanomom i može čak pružiti određene zaštitne koristi.
Važnost sunčeve svetlosti za zdravlje prepoznata je vekovima. Sredinom 1600-ih, lekari su primetili da deca u industrijskim gradovima pate od rahitisa, bolesti izazvane nedostatkom vitamina D. Tek početkom 20. veka naučnici su otkrili da izlaganje sunčevoj svetlosti ili veštačkom UV zračenju može izlečiti rahitis, ističući ključnu ulogu sunčeve svetlosti u zdravlju kostiju.
Povezanost između sunčeve svetlosti i prevencije raka dobila je na značaju 1980-ih kada su istraživači Sedrik i Frenk Garlend predložili da solarno UVB zračenje, putem proizvodnje vitamina D, može smanjiti rizik od raka. Njihova istraživanja pokazala su obratnu korelaciju između izlaganja sunčevoj svetlosti i smrtnosti od različitih vrsta raka, uključujući rak debelog creva, dojke i prostate. Međutim, ova teorija naišla je na skepticizam, jer su korišćene ekološke studije smatrane hipotezama, a ne konačnim dokazima.
🇪🇺❕ Koliko su narkotici zastupljeni u vrhu evropske politike? Sem Zelenskog, Makrona, Starmera i Merca – za neke se sigurno zna, a nisu Rusihttps://t.co/slSisDrLVE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 12, 2025
Danas, dokazi koji podržavaju koristi vitamina D rastu. Studije su pokazale da viši nivoi vitamina D povezani su sa manjim rizikom od nekoliko vrsta raka. Na primer, pojedinci sa višim nivoima 25-hidroksivitamina D imaju značajno manji rizik od raka debelog creva. Međutim, postizanje ovih nivoa isključivo putem ishrane je izazovno, što čini izlaganje suncu ili suplementaciju neophodnim za većinu ljudi.
Dakle, koliko sunca je dovoljno? Odgovor nije univerzalno primenljiv. Faktori kao što su tip kože, doba dana, sezona i geografska lokacija igraju ulogu. Za osobe svetle kože koje žive na srednjim geografskim širinama, izlaganje ruku i nogu suncu 5-15 minuta, dva do tri puta nedeljno, često je dovoljno.
Odnos između izlaganja suncu i raka kože nije jednostavan. Dok je prekomerno izlaganje suncu poznat faktor rizika za ne-melanomski rak kože, neka istraživanja sugerišu da profesionalno izlaganje suncu može smanjiti rizik od melanoma, najopasnijeg oblika raka kože. Ovaj paradoks doveo je do zabune i kontradiktornih javnozdravstvenih poruka.
Dodajući složenost, činjenica je da osobe tamnije kože, koje imaju više melanina, manje efikasno proizvode vitamin D iz sunčeve svetlosti. Ovo ih stavlja u veći rizik od nedostatka vitamina D, koji je povezan sa većom učestalošću određenih vrsta raka. Međutim, takođe su manje sklone razvoju raka kože zbog zaštitnih efekata melanina.
Javne zdravstvene preporuke moraju pronaći ravnotežu između koristi od izlaganja suncu za proizvodnju vitamina D i rizika od raka kože. To može uključivati promovisanje umerenog, bezbednog izlaganja suncu i podsticanje suplementacije vitamina D za one koji ne mogu da ga unesu dovoljno putem sunčeve svetlosti.
Zaključno, odnos između sunčeve svetlosti, vitamina D i raka kože je višesložen problem koji zahteva pažljivo razmatranje. Dok je sunčeva svetlost esencijalna za proizvodnju vitamina D, prekomerno izlaganje može dovesti do raka kože. Ključ je pronaći ravnotežu koja maksimizira koristi uz minimiziranje rizika. Kao i uvek, konsultacija sa zdravstvenim stručnjakom najbolji je pristup za određivanje optimalne strategije za individualne potrebe.
