Administracija Donalda Trampa najavila je kraj za jednu od najomraženijih tehnologija u savremenim automobilima – automatsko gašenje motora na semaforima, poznato kao start/stop sistem. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) planira da ukine podsticaje za ovu funkciju, uz obrazloženje da je vozači masovno preziru i da donosi više frustracije nego koristi.
„Start/stop tehnologija: kada vam auto ‘umre’ na svakom crvenom svetlu da bi proizvođači mogli da kažu da brinu o planeti“, napisao je direktor EPA Li Zeldin 12. maja. „EPA je to odobrila, svi je mrze – sada to popravljamo.“
Opšta panika režima, slede velike promene u Srbiji | Vladimir Pavićević | Mario Zna, 329 Uživo
Sistem automatskog gašenja motora uveden je širom sveta kako bi se smanjila potrošnja goriva i emisija ugljen-dioksida, posebno u urbanim sredinama. Kada se vozilo zaustavi, motor se gasi, a ponovo se pokreće kada vozač pusti kočnicu. Tehnologija je naročito promovisana u Evropskoj uniji kroz stroge propise o emisijama CO₂ i obavezne ciljeve za proizvođače automobila.
Ali, dok Evropa i dalje ide putem sve strožih „zelenih“ propisa, SAD sada naglo menjaju kurs. Prema EPA podacima, tehnologija je u SAD ušla u široku upotrebu pod Obaminom administracijom – od manje od 1% novih vozila 2012. do gotovo 45% 2021. godine. Ipak, vozači su godinama izražavali nezadovoljstvo: sistem zna da kasni sa paljenjem, smeta u gradskoj vožnji i gotovo ga je nemoguće trajno isključiti.
S druge strane, EPA tvrdi da start-stop sistemi mogu poboljšati potrošnju goriva za do 5% i smanjiti emisije ugljen-dioksida za 1,8 do 2,4%, u zavisnosti od vrste i veličine vozila. Međutim, nova administracija stavlja u prvi plan udobnost vozača i slobodu izbora, a ne klimatske ciljeve po svaku cenu.
Sud EU: Fon der Lajen i Komisija kršile zakon skrivajući poruke s direktorom Fajzerahttps://t.co/1aib846muv
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2025
Ova promena deo je šire deregulacione ofanzive Trampove administracije, koja uključuje i ukidanje propisa o efikasnosti kućnih aparata kao što su tuševi, veš mašine i grejalice. Prema zvaničnicima, cilj je da se zaustavi „radikalna zelena agenda“ koja, kako kažu, smanjuje performanse proizvoda i povećava troškove za potrošače.
Pitanje koje sada lebdi nad Evropom jeste – da li će slediti američki primer i preispitati svoje stroge klimatske propise, ili će ostati čvrsto vezana za tzv. zelene ciljeve, uprkos nezadovoljstvu potrošača? Dok proizvođači automobila u EU već ulažu milijarde evra u elektrifikaciju i niskougljenične tehnologije, sve više vozača negoduje zbog sveprisutnih, ponekad i nametnutih „eko-funkcija“ koje otežavaju svakodnevnu vožnju.
U atmosferi rastuće energetske neizvesnosti, inflacije i tehničke zavisnosti, SAD šalju jasnu poruku: vreme je da se pita i običan čovek, a ne samo klimatski modeli.
Hoće li Evropa ostati dosledna svom „zelenom kursu“ – ili ćemo uskoro videti slične revizije u Briselu, Berlinu i Parizu?
