Pčele nestaju alarmantnom brzinom, a njihov nestanak preti ne samo bezbednosti hrane, već i vašem zdravlju i budućnosti ekosistema širom sveta. Samo u Sjedinjenim Američkim Državama, pčelari su između 2023. i 2024. godine izgubili procenjenih 55,1% svojih kolonija – najveći pad u poslednjoj deceniji. Ova kriza naglašava ključnu ulogu pčela kao oprašivača i dobavljača esencijalnih zdravstvenih proizvoda. Bez njihovog doprinosa, raznovrsnost i bogatstvo hrane i prirodnih lekova značajno bi se smanjili.
Osnovna uloga pčela u ekosistemima
Pčele su među najvažnijim oprašivačima na Zemlji, odgovorne za oprašivanje trećine hrane koju konzumiramo. Uprkos tome što usevi oprašeni vetrom, poput pirinča i pšenice, čine osnovu vaše ishrane, pčele osiguravaju plodnost i raznovrsnost mnogih drugih namirnica. Od badema i borovnica do šargarepe i lubenica, njihove usluge oprašivanja su nezamenljive. Džef Petis, predsednik Apimondije, objašnjava: „Bez pčela ne bismo umirali od gladi, ali bismo izgubili mnogo nutritivne raznovrsnosti koja nas održava zdravima.“
Opšta panika režima, slede velike promene u Srbiji | Vladimir Pavićević | Mario Zna, 329 Uživo
Zdravstvene koristi proizvoda pčela
Osim oprašivanja, pčele nude izuzetne zdravstvene koristi kroz svoje proizvode. Med, sa svojim drevnim poreklom koje seže do egipatskih pčelara, prirodni je antibakterijski i antifungalni agens. Ublažava kašalj, podržava oralno zdravlje i može čak da se bori protiv ćelija raka. Pčelinji polen, bogat vitaminima i enzimima, služi kao snažan multivitamin. Propolis, ili „pčelinji lepak“, ima neuroprotektivna i imunološka svojstva, dok matični mleč podržava plodnost i zdravlje kostiju. Ipak, uprkos njihovoj velikodušnosti, pčele se suočavaju sa neviđenim pretnjama.
Alarmantan pad populacije pčela
Pad pčela je izazvan kombinacijom gubitka staništa, izlaganja pesticidima i invazivnih vrsta. Poljoprivreda sa monokulturama, koja favorizuje jednu kulturu u odnosu na raznovrsnu floru, ostavlja pčele bez dovoljno nutritivnih resursa. Pesticidi, posebno neonikotinoidi, ometaju navigaciju, reprodukciju i imunološki sistem pčela. Dodatno, parazitske grinje poput Varoe uništavaju kolonije, šireći bolesti poput virusa deformisanih krila.
Zdravstvene i ekološke posledice opadanja broja pčela
Gubitak pčela ima ozbiljne posledice po ekosisteme i ljudsko zdravlje. Smanjena oprašivanja remete prinos useva, ugrožavajući bezbednost hrane i povećavaju cene. Osim poljoprivrede, pčele održavaju biljnu raznovrsnost, koja čini osnovu ekosistema. Opadanje biljne raznovrsnosti, zauzvrat, utiče na divlji svet i biodiverzitet, stvarajući kaskadne ekološke efekte.
Pandemijski sporazum: Put ka globalnom nadzoru i političkoj trgovinihttps://t.co/xS8AVbQK97
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 15, 2025
Invazivni stršljenovi i bube dodatno opterećuju populacije pčela, dok klimatske promene menjaju obrasce cvetanja, pogoršavajući stres na već ranjive kolonije. Jana Šmit, naturopata i pčelarka, naglašava: „Pčele su pokazatelji zdravlja životne sredine. Ako se bore, to je znak da moramo da delujemo.“ Zaštita pčela nije samo spasavanje ovih insekata – to je očuvanje složene mreže života koju one održavaju.
Napori za očuvanje i kako možete pomoći
Napori za zaštitu pčela zahtevaju kolektivnu posvećenost održivim praksama. Smanjenje upotrebe pesticida, sadnja domaćih cvetova i podrška lokalnim pčelarima su ključni koraci. Kreiranjem staništa pogodnih za oprašivače i izbegavanjem štetnih hemikalija, pojedinci mogu značajno doprineti. Šmit zagovara očuvanje biodiverziteta, napominjući: „Udaljili smo se od prirodnog sveta. Pčele nas podsećaju na našu međuzavisnost.“
Poziv na akciju
Sudbina pčela je isprepletena sa vašom. Njihov pad signalizira šire ekološke izazove, dok njihov oporavak nudi nadu za zdraviju planetu. Delovanjem na zaštiti pčela, vi štitite svoju hranu, zdravlje i ekosisteme. Kao što pčelar treće generacije kaže: „Pčelama mi nismo potrebni – one su potrebne nama.“
