COVID(KAZNENI) KAMPOVI: DA LI SE TO AMERIČKA VLADA SPREMA ZA POBUNJENIKE U BUDUĆNOSTI?!
„Nema sumnje da su koncentracioni logori bili sredstvo, pretnja koja se koristila za održavanje reda.“ – Albert Speer, Nirnberško suđenje
Više nije pitanje hoće li vlada zatvoriti Amerikance zbog prkosa njenim mandatima, nego kada.
Zna se da: Američka vlada ima sredstva, mišiće i motivaciju da pritvori pojedince koji se opiru njenim naredbama i ne poštuju donete obaveze u velikom broju zatvora, „prihvatnih“ centara i koncentracionih logora FEMA-e plaćenih dolarima poreznih obveznika građana Amerike.
Samo je pitanje vremena.
Više nije važno šta bi moglo biti „crveno dugme“ (obavezne vakcine, migracija, pravo na oružje, abortus, istopolni brakovi, zdravstvena zaštita, kritikovanje vlade, protestovanje nad izbornim rezultatima itd.) Ili koja stranka ima moć.
Temelji su već postavljeni.
Prema odredbi o neograničenom pritvoru iz Zakona o odobrenju nacionalne odbrane (NDAA), predsednik i vojska mogu pritvoriti i zatvoriti američke građane bez pristupa prijateljima, porodici ili sudovima ako vlada veruje da su teroristi.
Zato se ne treba čuditi da bi vlada SAD mogla svoje građane označiti kao teroriste samo zato što kritikuju vladu ili se protive vakcini protiv covid-a.
Kako stvari stoje u SAD-u, sadašnja vlada voli da koristi reči „Anti-Vlada“, „ekstremista“ i „terorist“; samim tim i ne treba im mnogo, da običnog čoveka etiketiraju i sklone, zarad „opšteg dobra“.
Na primer, Odeljenje za državnu sigurnost uopšteno definiše ekstremiste kao pojedince, vojne veterane i grupe „koji su uglavnom protiv vlade, odbacujući federalna ovlašćenja u korist državnih ili lokalnih vlasti ili potpuno odbacujući vladina ovlašćenja“.
Vojni veterani koji se vraćaju iz Iraka i Afganistana takođe se mogu okarakterisati kao ekstremisti i potencijalne domaće terorističke pretnje jer mogu biti „nezadovoljni, razočarani ili pate od psiholoških posledica rata“.
Zaista u SAD-u, ako verujete i ostvarujete svoja prava po Ustavu (naime, vaše pravo da slobodno govorite, slobodno obožavate, družite se sa istomišljenicima koji dele vaša politička stajališta, kritikuju vladu, poseduju oružje, traže nalog pre nego što budu postavljeni ispitivanjima ili su praćeni i traženi ili bilo koja druga aktivnost koja se smatra potencijalno anti-vladinom, rasističkom, fanatičnom, anarhičnom ili suverenom), mogli biste biti na vrhu vladine liste za nadzor terorizma.
Kao što upozorava uredničko izdanje New York Times-a, možda ste u očima policije antivladin ekstremista (poznato i kao domaći terorist) ako se bojite da će vlada oduzeti vaše vatreno oružje, ako verujete da se radi o ekonomiji koja vodi kolapsu i da će vlada uskoro proglasiti vanredno stanje ili ako na svom automobilu prikažete neobičan broj političkih i/ili ideoloških nalepnica.
Prema FBI-u, mogli biste se klasifikovati i kao pretnja, domaći terorista ako se zalažete za teorije zavere ili se usudite okrenuti ka bilo kakvim stavovima koji su u suprotnosti sa vladinom.
Vlada SAD-a, takođe ima sve veći popis, podeljen sa centrima za kontrolu i agencijama za provođenje zakona, ideologija, ponašanja, pripadnosti i drugih karakteristika koje bi mogle nekoga označiti kao sumnjivog i dovesti do nečijeg označavanja kao potencijalne neprijatelje države.
To se događa kada ne samo da date moć da utvrdite ko je potencijalna opasnost u rukama vladinih agencija, sudova i policije, već i dajete tim agencijama liberalna ovlaštenja da zaključavaju pojedince zbog drugačijeg razmišljanja.
To je sistem koji samo moli da ga zloupotrebe birokrate koji očajnički žele zadržati svoju moć po svaku cenu, ne birajući sredstva.
To se već dešavalo.
Kao što istorija pokazuje, američka vlada nije protiv zaključavanja svojih građana, kada im to odgovara.
Treba se samo vratiti u četrdesete godine prošlog veka, kada je savezna vlada proglasila da bi se Japanski-Amerikanci, označeni kao potencijalni disidenti, mogli staviti u koncentracione logore (poznate i kao internirani) samo na osnovu njihovog etničkog porekla, kako bi videli do koje mere će federalna vlada ići kako bi se održao „red“ u domovini.
Vrhovni sud SAD potvrdio je program pritvora u predmetu Korematsu protiv SAD (1944.), zaključivši da je potreba vlade da osigura sigurnost zemlje nadmašila lične slobode ljudi.
Iako ta odluka o Korematsu-u nikada nije formalno poništena, vrhovni sudija Roberts zaključio je u slučaju Tramp protiv Havaja (2018.) da je „prisilno preseljenje američkih građana u koncentracione logore, isključivo i eksplicitno na temelju rase, objektivno nezakonito i izvan opsega Predsednička vlast. ”
Robert-ove izjave pružaju malo garancije sigurnosti u svetlu vladine tendencije da zaobiđe vladavinu prava kada to odgovara njenoj svrsi. Ističući da bi se tako očigledno nezakonita pritvaranje moglo ponoviti, uz blagoslov suda; sudija Scalia je jednom upozorio: „U vreme rata zakoni zaćute.“
Zapravo, stvaranje logora u zemlji dugo je bilo deo vladinog budžeta i operacija, a bilo je u nadležnosti FEMA-e, Federalne agencije za upravljanje u hitnim slučajevima.
Mračna istorija FEMA-e datira iz 1970 -ih, kada ju je predsednik Carter stvorio izvršnom naredbom spajajući mnoge vladine agencije za pomoć u katastrofama u jednu veliku agenciju.
Tokom 1980-ih, međutim, počeli su se pojavljivati izveštaji o tajnim vežbama vojnog tipa koje su izvodili FEMA i Ministarstvo odbrane. Kodnog naziva Rex-84, 34 savezne agencije, uključujući CIA-u i Tajnu službu, obučene su o tome kako se nositi sa domaćim građanskim nemirima.
Uloga FEMA-e u stvaranju najtajnijih američkih logora za zarobljenike takođe je dokumentovana.
Ispostavilo se da je izražavanje zabrinutosti zbog postojanja zatvoreničkih logora FEMA-e među sve većom listom mišljenja i aktivnosti zbog kojih bi federalni agent ili vladin vršilac dužnosti mogli pomisliti da ste ekstremista (poznat i kao terorista ), ili naklonjeni terorističkim aktivnostima, pa vas tako kvalifikuju za neograničeni pritvor prema NDAA-i. Na toj listi „opasnih“ gledišta takođe se zalažu prava država, verujući da je država nepotrebna ili nepoželjna, „teoretičari zavera“, zabrinutost zbog navodnih kampova FEMA, protivljenju rata, organizovanje radi „ekonomske pravde“, frustracija zbog “ mainstream ideologije ”, protivljenje abortusima, protivljenje globalizaciji i gomilanje municije.
Ako već imaju logore za interniranje na američkom tlu, neko ih je morao sagraditi.
Tako je 2006. godine objavljeno da su Kellogg Brown i Root, deo Halliburton-a, dobili ugovor od 385 miliona dolara za izgradnju američkih pritvorskih objekata. Iako vlada i Halliburton nisu raspravljali o tome gde će i kada biti izgrađeni ovi domaći zatvorenički centri, navodno ciljajući potrebu za njima u slučaju „hitnog priliva migranata ili za podršku brzom razvoju novih programa“ u slučaju drugih hitnih slučajeva, poput „prirodnih katastrofa“.
Naravno, ti logori moraće se koristiti za svakoga na koga se gleda kao na pretnju vladi, a to uključuje i političke neistomišljenike.
Dakle, nije slučajno što je američka vlada od osamdesetih godina prošlog veka pribavila i održavala, bez sudskog naloga, bazu imena i podataka o Amerikancima za koje se smatra da predstavljaju pretnju naciji.
Kako izveštava Salon, ovu bazu podataka, koja se navodno naziva „glavno jezgro“, vojska i FEMA će koristiti u vreme nacionalne opasnosti ili prema ratnom stanju za lociranje i prikupljanje Amerikanaca koji se smatraju pretnjama nacionalnoj sigurnosti. U bazi podataka Main Core postoji najmanje 8 miliona Amerikanaca.
2009. godinu, kada je Ministarstvo za nacionalnu sigurnost (DHS) objavilo dva izveštaja, jedan o „desničarskom ekstremizmu„, koji je uopšteno definisan, desničarske ekstremiste kao pojedince i grupe „koji su uglavnom protiv vlade, odbacujući federalnu vlast u korist državnih ili lokalnih vlasti“ ili potpuno odbacivanje vladinog autoriteta ”, i jedan o„ ekstremizmu sa leve strane ”, koji je označio grupe aktivista za zaštitu okoline i prava životinja kao ekstremiste.
Neverovatno je da oba izveštaja koriste reči terorista i ekstremista naizmenično.
Iste godine DHS je pokrenuo operaciju Budni orao, koja poziva na nadzor vojnih veterana koji se vraćaju iz Iraka, Afganistana i drugih udaljenih mesta, okarakterišući ih kao ekstremiste i potencijalne domaće terorističke pretnje jer su možda „nezadovoljni, razočarani ili pate od psihološke posledice rata. “
Ovi izveštaji ukazuju da za vladu takozvani ekstremizam nije strano pitanje. Svako za koga se smatra da se protivi vladi – bilo da su levi, desni ili negde između – meta je, što nas vraća, u punom krugu, na pitanje hoće li vlada primeniti ovlašćenja za koja tvrdi da ih ima da pritvori bilo koga kao pretnju, tj. svako ko kritikuje vladu.
Uprkos onome što bi neki mogli pomisliti, Ustav nije magičan protiv vladinih nedela. On je delotvoran onoliko koliko se poštuje.
Međutim, bez sudova koji su voljni podržati odredbe Ustava kada ga vladini službenici ne poštuju i građanstva koje je dovoljno obrazovano da se usprotivi kada se te odredbe naruše, ono pruža malo ili nimalo zaštite od racija SWAT tima, domaćeg nadzora, policijskog pucanja na nenaoružane građane, na neodređeno vreme pritvaranja i slično.
U SAD-u još uvek imate veliki deo stanovništva koji nije zabrinut zbog vladine prakse špijuniranja njihovih građana, nakon što vam je ispran mozak u uverenju da ako ne radite ništa loše, nemate razloga za brigu.
Samo će biti pitanje vremena kada će na teži način naučiti da u policijskoj državi nije važno ko ste i koliko ste pravični, jer ćete na kraju biti povezani sa svim ostalim i svime što će biti „pogrešno“ i sumnjivo.
Zaista, to se već događa, pri čemu se policija oslanja na softver za nadzor, poput ShadowDragona, kako bi gledala društvene medije ljudi i druge aktivnosti na web stranicama, bez obzira sumnjali na zločin ili ne, i potencijalno ih koristila protiv njih kad se ukaže potreba.
Nulta Tačka/ZeroHedge
