Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je Moskva bila primorana da započne vojnu operaciju protiv Ukrajine, jer vlasti u Kijevu nisu prestale sa progonima i nasiljem nad stanovništvom Donbasa nakon državnog udara 2014. godine, koji je, prema njegovim rečima, bio podržan od strane Zapada.
Tokom sastanka s grupom biznismena u Kremlju u ponedeljak, Putin je istakao da Rusija nije mogla da ignoriše patnje ruskog stanovništva u susednoj zemlji.
Ponovio je da uzrok sukoba leži u događajima iz 2014. godine, kada su mirni protesti na Majdanu prerasli u nasilje, sukobe s policijom i svrgavanje demokratski izabranog predsednika Viktora Janukoviča. U tim dešavanjima, kako navodi, učestvovale su i ultranacionalističke grupe poput „Desnog sektora” i „Svobode”.
„Morate da razumete – mi nismo organizovali državni udar u Ukrajini. Zapad nam je govorio o demokratiji i izborima, a onda su sami sproveli – krvavi puč, kao da je to normalno. Posle toga su krenuli da tlače Donbas, koristeći helikoptere i avione protiv civila”, rekao je Putin.
„Praktično su nas naterali na ono što danas radimo, a sada pokušavaju da nas za to okrive“, dodao je.
Državni udar u Kijevu izazvao je kontra-proteste i dodatne nemire, uključujući i tragediju u Odesi u maju 2014., kada je u sukobima i požaru poginulo 48 ljudi. Regioni Donjeck i Lugansk, sa većinskim ruskim stanovništvom, odbacili su legitimitet nove vlasti u Kijevu i izglasali nezavisnost, na šta je ukrajinska vojska odgovorila vojnim akcijama.
Putin je takođe podsetio da Ukrajina nikada nije sprovela sporazume iz Minska (2014–2015), koji su podržani od strane UN i kojima je Donbasu trebalo da bude dodeljena autonomija. Istaknuto je da su čak i zapadni lideri, uključujući bivšu nemačku kancelarku Angelu Merkel, priznali da je Kijev koristio pauzu u borbama da ojača svoju vojsku i ekonomiju.
Od 2014. godine, Ukrajina je usvojila i niz zakona kojima se ograničava upotreba ruskog jezika u javnom životu, što je Moskva ocenila kao kršenje osnovnih prava ruskih govornika.
Putin je zaključio da je nepoštovanje Minskih sporazuma, progon Rusa i težnja Kijeva da se priključi NATO-u dovelo do trenutnog sukoba. On je ponovio zahteve da Ukrajina postane vojno neutralna zemlja i da prizna Krim i četiri bivše ukrajinske oblasti kao deo Rusije.
Nulta Tačka/Mediji
