Sedamnaest država članica Evropske unije uputilo je zvaničan protest Mađarskoj zbog novih zakona za koje tvrde da direktno krše osnovne vrednosti EU, uključujući ljudsko dostojanstvo, slobodu, jednakost i poštovanje ljudskih prava.
U pitanju je zakon koji je mađarski parlament usvojio u martu, a koji omogućava zabranu Prajd skupova i legalizuje upotrebu kamera za prepoznavanje lica kako bi se identifikovali učesnici.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | UŽIVO Četvrtak u 20h | Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Gost: Miša Bačulov
U aprilu je dodatno izmenjen i Ustav, kojim se priznaju isključivo dva pola – muški i ženski.
U zajedničkoj izjavi, 17 evropskih zemalja — među kojima su Nemačka, Francuska, Švedska i Holandija — pozvalo je Mađarsku da povuče sporne mere, i zatražilo od Evropske komisije da iskoristi sva pravna sredstva ako se Budimpešta ogluši o poziv.
„Duboko smo zabrinuti zbog ovih dešavanja koja su u suprotnosti sa temeljnim vrednostima EU,“ navodi se u saopštenju.
Evropska komisija ima ovlašćenje da pokrene pravne postupke protiv zemalja članica koje krše zakone Unije. Slučaj Mađarske se već duže vreme razmatra u okviru mehanizma za zaštitu vladavine prava, koji može – barem teoretski – dovesti do suspenzije prava glasa te zemlje u EU telima. Ipak, prema diplomatama, trenutno ne postoji dovoljna politička podrška za tako radikalan korak.
Zvanična Budimpešta: „Nema zabrane Prajda“
Mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka izjavio je pred sastanak ministara EU da u Mađarskoj ne postoji zabrana Prajda, i da očekuje da će posle razgovora kolege iz EU imati „nijansiranije razumevanje“ novog zakonodavstva.
Međutim, LGBTQ+ aktivisti tvrde da se radi o de fakto zabrani, uz podsećanje na izjavu premijera Viktora Orbana koji je rekao da organizatori Prajda „ne treba ni da pokušavaju ove godine“, kao i komentar njegovog šefa kabineta da Mađarska „nema obavezu da toleriše Prajd u centru Budimpešte“.
Viktor Orban, koji je na vlasti od 2010. godine, već godinama je u sukobu s Briselom zbog pitanja vladavine prava, prava manjina i spoljne politike. Kritičari ga optužuju da sistematski urušava demokratske standarde, što vlada negira.
Fides, vladajuća stranka, navodi da bi Prajd skupovi mogli biti „štetni po decu“, i da njihova zaštita ima prednost u odnosu na pravo na okupljanje.
Evropski komesar za pravosuđe i demokratiju, Majkl Mekgrat, poručio je da „sloboda okupljanja nije pretnja nikome, niti deci, i mora biti zaštićena u svakom trenutku“.
Nulta Tačka/Mediji
