U Velikoj Britaniji bi uskoro mogao biti odobren novi, krajnje neobično-bizaran način sahranjivanja, tzv. vodena kremacija, ili kako je pojedini mediji nazivaju, „sahrana u loncu za kuvanje“. Ova metoda, poznata i kao alkalna hidroliza, već je u upotrebi u gotovo 30 američkih saveznih država, kao i u Kanadi, Južnoj Africi i Irskoj.
U pitanju je proces u kojem se telo rastvara u mešavini vode i alkalnih hemikalija pod visokom temperaturom, čime se ubrzava prirodna razgradnja.
Na kraju, ostaju samo tečnost (tzv. efluent) i mekane kosti koje se mogu samleti u prah, slično pepelu kod klasične kremacije. Efluent, koji sadrži soli, aminokiseline i šećere, ali ne i DNK ili tkivo, ispušta se direktno u kanalizaciju – što je za mnoge izvor etičke kontroverze.
Zagovornici ove metode navode da je u pitanju „zelena kremacija“, znatno prihvatljivija za životnu sredinu od klasične sahrane ili kremacije plamenom.
Tradicionalna kremacija ispušta velike količine ugljen-dioksida, dok zemljane sahrane često kontaminiraju zemljište metalnim ili plastičnim sanducima.
Međutim, protivnici ističu da je rastvaranje tela i njegovo ispuštanje u kanalizaciju nedostojan način za zbrinjavanje pokojnika, posebno u religijskim i konzervativnim zajednicama.
Velika Britanija bez pravnog okvira – za sada
U Velikoj Britaniji trenutno ne postoji zakonski okvir koji bi omogućio sprovođenje ove metode, što je efektivno čini zabranjenom. Ipak, nezavisna pravna komisija pokrenula je javnu raspravu o savremenim pogrebnim praksama, što bi moglo otvoriti put legalizaciji do kraja decenije.
Kompanija Co-op Funeralcare, koja godišnje organizuje više od 93.000 sahrana, izrazila je spremnost da uvede „resomaciju“ (komercijalni naziv za vodenu kremaciju) u svoju ponudu, ali je naišla na regulatorne prepreke.
„Pozdravljamo reviziju Zakona i podržavamo istraživanje alternativnih metoda koje pružaju više izbora i donose koristi za životnu sredinu“, navodi se u njihovom saopštenju.
Kako izgleda proces?
U praksi, telo se polaže u hermetičku komoru od nerđajućeg čelika koja se puni vodom i alkalnim jedinjenjima. Proces traje oko 90 minuta, nakon čega sve meko tkivo potpuno nestaje, a preostale kosti lako se drobe i mogu se čuvati kao pepeo.
U SAD, trošak ovakve kremacije varira između 1.500 i 5.000 dolara, u zavisnosti od lokacije i dodatnih usluga, a očekuje se da će u Britaniji cena biti slična tradicionalnoj kremaciji.
Etika, religija i javna percepcija
Najveći izazov u Velikoj Britaniji ostaje društveno prihvatanje. Dr Lian Landi, stručnjak za otpadne vode sa Univerziteta Midlseks, izjavila je za medije:
„Neki ljudi ne žele da zamisle svoje voljene kako završavaju pomešani sa kanalizacionim otpadom. Ali u kanalizaciju već odlazi mnoštvo tečnosti iz bolnica i mrtvačnica, o čemu se retko govori.“
Neki pronalaze čak i simboliku u ovom procesu, poredeći ga sa krštenjem kao vodenim obredom na početku života – i završetkom istim elementom na kraju.
Nulta Tačka/Mediji
