Najistaknutiji svetski naučnici, uključujući Ričarda Lindzena sa MIT-a i Vilijama Hapera sa Prinstona, razotkrili su mit o globalnom zagrevanju, tvrdeći da porast nivoa ugljen-dioksida (CO₂) ne izaziva opasne klimatske promene, već zapravo pomaže planeti tako što povećava proizvodnju hrane. Njihova revolucionarna istraživanja dovode u pitanje decenije zastrašivanja javnosti, razotkrivajući kako se klimatska nauka koristi za nametanje restriktivnih politika, dok u stvarnosti CO₂ ozelenjava Zemlju i pomaže u borbi protiv gladi.
Godinama su političari, korporativne elite i mejnstrim mediji gurali narativ o „klimatskoj krizi“ kako bi opravdali drakonske regulative, preraspodelu bogatstva i razgradnju savremenih energetskih sistema. Međutim, Lindzen i Haper svojim nepobitnim fizičkim dokazima ruše te tvrdnje. Pokazuju da CO₂ ne izaziva ekstremne vremenske uslove niti katastrofalno zagrevanje, već značajno unapređuje globalnu poljoprivredu i obezbeđuje veću prehrambenu sigurnost.
Sve se menja! Ovo su neoborivi dokazi | Mario Zna | EP.334
Kako navodi Naturalnews.com, IPCC tvrdi da porast temperatura izaziva više isparavanja, što stvara više vodene pare – gas koji dodatno zagreva planetu u tzv. „pozitivnoj povratnoj sprezi“. Ali posmatranja iz stvarnog sveta pokazuju suprotno: više isparavanja stvara više oblaka, koji odbijaju sunčevu svetlost nazad u svemir i hlade Zemlju. Satelitski podaci potvrđuju da oblačnost funkcioniše kao prirodni termostat, koji neutrališe, a ne pojačava zagrevanje. Modeli IPCC-a preuveličavaju efekat zagrevanja jer ignorišu prirodne mehanizme ravnoteže. To nije samo loša nauka – to je svesna manipulacija radi širenja klimatske panike.
Nivoi CO₂ – daleko od „rekordno visokih“
IPCC tvrdi da su današnji nivoi CO₂ (oko 420 ppm) opasno visoki, ali geološka istorija Zemlje govori drugačije. Tokom poslednjih 600 miliona godina, prosečni nivo CO₂ bio je u hiljadama ppm – znatno viši nego danas. Tokom kambrijuma (oko 7.000 ppm), temperature su bile niže nego sada, što dokazuje da CO₂ nije glavni faktor koji određuje klimu. Čak je i tokom srednjovekovnog toplog perioda (oko 300 ppm), Grenland bio pogodan za obradu – danas je pod ledom. Alarmisti zanemaruju geologiju kako bi širili lažne narative. Štaviše, na 150 ppm biljke (i ljudi) ne mogu da prežive. CO₂ nije zagađivač – on je uslov života, a i dalje smo ispod istorijskog proseka.
🇨🇦 Kanađaninu u invalidskim kolicima svakodnevno nude eutanaziju: „Borim se za život, oni mi nude smrt“https://t.co/qC43EXT4qn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 17, 2025
Efekat zasićenja CO₂: slabi uticaj sa svakim dodatnim molekulom
Osnovna fizika pokazuje da efekat CO₂ na zagrevanje slabi kako koncentracija raste. Kao kada dodajete mastilo u već crnu vodu – svaki novi molekul zadržava sve manje toplote. Na 420 ppm, CO₂ je već blizu zasićenja – dodatne emisije imaju minimalan efekat. Čak i prema sopstvenim modelima IPCC-a, potpuno ukidanje emisija u SAD-u do 2100. smanjilo bi temperaturu za samo 0.02°F – zanemarljivo. Alarmisti biraju podatke samo iz poslednjih 150 godina, ali geološki zapisi pokazuju da CO₂ i temperatura često idu u suprotnim pravcima. Ako CO₂ izaziva zagrevanje, zašto su u prošlosti postojala razdoblja sa hiljadama ppm koja su bila hladnija nego danas? Istina je: uloga CO₂ je preuveličana zarad političke kontrole.
CO₂ je život – glad je prava kriza
Dok elite drže predavanja o emisijama, njihove politike uništavaju živote siromašnih. CO₂ povećava prinose useva – pšenica raste 28% brže, pirinač 70% – ali „neto nula“ preti globalnim zalihama hrane. Šri Lanka je 2021. zabranila veštačka đubriva kako bi smanjila emisije – rezultat: proizvodnja pirinča prepolovljena, glad je zavladala. U međuvremenu, 2,1 milijarda ljudi i dalje koristi balegu i kerozin za kuvanje – fosilna goriva mogla bi ih izvući iz siromaštva. Klimatske politike nisu tu da „spasu planetu“ – već da uskrate energiju zemljama u razvoju. Prava kriza nije CO₂ – već veštački izazvana nestašica koju nameću bogati licemeri dok lete privatnim avionima na klimatske samite.
IPCC: politička agencija, ne naučna institucija
IPCC nije neutralan naučni organ – to je alatka vlada za širenje unapred osmišljenih narativa. Još 1995. naučnici su u prvobitnoj verziji izveštaja napisali: „Nijedna studija ne pripisuje zagrevanje ljudskim uzrocima.“ Političari su izbrisali tu rečenicu i zamenili je: „Uticaj čoveka na klimu je primetan.“ Ta manipulacija traje i danas – izveštaji se pišu prema alarmističkoj agendi. Prava nauka se ignoriše – kao što pokazuje Lindzen sa MIT-a, koji godinama upozorava da je efekat CO₂ prenaglašen. IPCC postoji da opravda kontrolu, a ne da govori istinu.
Nulta Tačka/NaturalNews
