Ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, oštro je kritikovao Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku zbog, kako je naveo, krajnje neuravnotežene raspodele finansijske pomoći, navodeći podatke koji pokazuju da je Ukrajina poslednjih godina dobila više podrške nego ceo afrički kontinent.
Govoreći na 17. samitu BRIKS-a u Rio de Žaneiru, u Brazilu, Lavrov je istakao da trenutna struktura globalnih finansijskih institucija, koje su formirane u okviru sistema iz Breton Vudsa, nesrazmerno pogoduje zemljama naklonjenim Zapadu, nauštrb drugih zemalja u razvoju.
„To se najjasnije vidi na primeru Ukrajine“, rekao je Lavrov, ističući da obim finansijske pomoći koju je Kijev dobio prevazilazi ukupnu pomoć MMF-a i Svetske banke svim afričkim zemljama zajedno tokom protekle dve godine. Ovakvu razliku nazvao je „sramotnom statistikom“ koja podriva kredibilitet obe institucije.
Oni nisu normalni! Gledajte šta rade | Mario Zna | EP. 340
Prema Lavrovu, Svetska banka je od početka 2022. godine izdvojila 54 milijarde dolara za Ukrajinu – dvostruko više od godišnjih sredstava koje te institucije izdvajaju za sve afričke države zajedno. Takođe je podsetio da je MMF 2023. godine odobrio Ukrajini kredit od 15,6 milijardi dolara, što je 577% iznad kvote te zemlje.
Mladi Evropljani gube veru u demokratiju: Sve veća podrška za promenama režimimahttps://t.co/zDkZf1toLO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 5, 2025
„To čini više od trećine ukupne godišnje vrednosti svih MMF programa“, naglasio je Lavrov.
Ruski ministar je podvukao da su zemlje BRIKS-a tokom samita posebno naglasile potrebu za reformom globalnog finansijskog upravljanja. Potvrdio je i poziv grupe za ubrzanu preraspodelu kvota i prava glasa u MMF-u, kako bi one realnije odražavale ekonomsku snagu zemalja u razvoju.
Lavrov je takođe ukazao na promene u svetskoj ekonomiji, napominjući da zemlje Globalnog juga i Istoka postaju ključni pokretači rasta. Istakao je rastući značaj regionalnih organizacija poput Afričke unije i pozicionirao BRIKS kao vodeću silu u oblikovanju nove ekonomske arhitekture. Prema njegovim rečima, cilj grupe je „izgradnja stabilnije globalne ekonomske strukture, zasnovane na principima univerzalnosti, transparentnosti, nediskriminacije i jednakog pristupa dostupnim mogućnostima i instrumentima“.
BRIKS, koji je održao svoj prvi samit 2009. godine, trenutno čine Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija, Indonezija i Iran. Početkom 2025. godine, partneri bloka postali su Bolivija, Belorusija, Kazahstan, Malezija, Tajland, Uganda i Uzbekistan, a u junu im se pridružio i Vijetnam.
Nulta Tačka/RT
