Od početka 2024. godine, londonska Metropoliten policija tiho je pretvarala britansku prestonicu u eksperimentalni centar za „uživo“ prepoznavanje lica (LFR).
U zavisnosti od toga koga pitate, ovo je ili tehnološki napredak koji London čini bezbednijim, ili pak masovni nadzor koji bi naterao svakog borca za privatnost da se zgrozi.
Brojevi su zapanjujući: za nešto više od 18 meseci, Met je skenirao lica oko 2,4 miliona ljudi. Iz te mase biometrijskih podataka, uhapšeno je 1.035 osoba. To je stopa „pogodaka“ od svega 0,04%. Drugim rečima, više od 99,9% ljudi čija su lica skenirana – nisu učinili apsolutno ništa loše.
Oni nisu normalni! Gledajte šta rade | Mario Zna | EP. 340
Policija, naravno, pokušava da ovo predstavi kao uspeh. Lindzi Čizvik, koja vodi program prepoznavanja lica u Metropolitenu, naziva ga revolucionarnim.
„Ova prekretnica od 1.000 hapšenja pokazuje kako vrhunska tehnologija može da učini London bezbednijim, uklanjanjem opasnih prestupnika sa ulica“, izjavila je ona.
Od ukupno uhapšenih, 773 je optuženo ili im je izrečena opomena. Neki od njih bili su osumnjičeni za teška krivična dela, uključujući nasilje nad ženama i devojčicama.
Mladi Evropljani gube veru u demokratiju: Sve veća podrška za promenama režimimahttps://t.co/zDkZf1toLO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 5, 2025
Ali ovde stvari postaju složenije – da bi se došlo do tih 1.000 hapšenja, skenirana su lica miliona potpuno nevinih ljudi.
Ono što se promoviše kao „precizno policijsko delovanje“, sve više liči na bacanje ogromne mreže u nadi da će se nešto vredno uhvatiti.
Ako vam sadašnje brojke deluju velike, pogledajte trend. U januaru 2024. godine, kamere su skenirale oko 36.000 lica. Do novembra, taj broj je bio blizu 190.000 mesečno. U 2025. godini, redovno se radi 200.000 skeniranja mesečno, dok je februarska cifra premašila čak 300.000.
A Met nije sam u ovome.
Policija tvrdi da je tehnologija „ciljano usmerena“.
Međutim, razmera skeniranja otvara neprijatna pitanja: gde se povlači granica i kakve će posledice ova tehnologija imati u budućnosti?
Pristalice sistema tvrde da LFR štedi vreme, pomaže u hvatanju osumnjičenih i modernizuje policiju tako da odgovara savremenim izazovima kriminala.
Ali, u kom trenutku nadzor prestaje da bude „pametna policija“, a počinje da postaje trajni deo svakodnevnog života? I kada se ta infrastruktura jednom uspostavi – koliko će uopšte biti moguće vratiti se nazad?
Nulta Tačka/InfoWars
