Najnovija naučna istraživanja ukazuju na to da misteriozne strukture duboko u Zemljinoj unutrašnjosti — nazvane BLOBS — mogu direktno izazvati katastrofalne vulkanske erupcije koje imaju moć da unište gradove, parališu vazdušni saobraćaj, promene klimu i čak ugroze život na planeti.
U sloju poznatom kao donji omotač Zemlje, hiljadama kilometara ispod površine, postoje ogromne mase vrelog, čvrstog kamenja. Suprotno onome što prikazuju školski dijagrami, ovaj sloj nije ujednačen. Umesto toga, sadrži planinske formacije i dve gigantske, „kontinentima slične“ strukture koje se, prema naučnicima, sastoje od drugačijeg materijala nego ostatak omotača.
Upravo ove dve mase — koje naučnici nazivaju BLOBS — povezane su sa uzdizanjem stubova užarene stene iz dubine od gotovo 3.000 kilometara. Ti stubovi, poznati kao mantle plumes, prethodili su nekim od najvećih vulkanskih erupcija u istoriji, uključujući i onu koja se dovodi u vezu s izumiranjem dinosaurusa.
Tim vulkanologa predvođen dr Analiz Kučijaro sa Univerziteta u Vulongongu u Australiji ustanovio je direktnu vezu između ovih dubinskih masa i gigantskih erupcija koje su se dogodile pre oko 300 miliona godina. Koristeći tri različita skupa podataka, naučnici su dokazali da BLOBS deluju kao „magmatske magistrale“ koje usmeravaju uzlazne tokove rastopljenog kamenja ka površini.
„Naš rad pokazuje da su upravo BLOBS ključni pokretači dubinskih plinova koji izazivaju masovne vulkanske eksplozije,“ rekla je Kučijaro.
„Takođe, otkrili smo da se ovi plinovi kreću zajedno sa svojim izvorom — BLOBS strukturama.“
Prema najnovijim modelima, BLOBS se nalaze na dve lokacije: jedan ispod afričkog kontinenta, a drugi ispod Tihog okeana. Još uvek nije poznato da li su ove mase statične ili se stalno kreću putem konvekcije, ali nova istraživanja ukazuju na to da su dinamične i da direktno utiču na ono što se dešava na Zemljinoj površini.
Simulacije kretanja ovih struktura unazad milijardu godina pokazale su da uzrokuju naginjanje plinova pri njihovom uzdizanju, zbog čega do erupcija dolazi direktno iznad BLOBS-a ili u njihovoj blizini — tačno na mestima gde su zabeležene velike erupcije u geološkoj prošlosti.
„Statistički podaci su potvrdili da su lokacije prošlih supererupcija značajno povezane s plinovima koje predviđaju naši modeli,“ izjavili su Kučijaro i geonaučnik Nikolas Flaman.
Osim što uništavaju, ove erupcije imaju i stvaralačku moć. Razumevanje gde i kada mogu nastati pomaže i u otkrivanju magmatskih blaga poput kimberlita i dijamanata, kao i strateških minerala koji se koriste za obnovljive izvore energije.
„Ovo istraživanje nam konačno otkriva jednu od velikih geoloških misterija: da li su BLOBS pokretni i kako tačno utiču na megaerupcije,“ rekao je Flaman.
„Uzbuđujuće je videti kako se složenost unutrašnjosti naše planete počinje razotkrivati.“
Nulta Tačka/Mediji
