Dr Čarls Korniš-Dejl, poznat kao „Ranou Es Nasionalist“, antropolog, politički komentator i pisac o muškom zdravlju, izdaje dramatično upozorenje: reprodukcija bi uskoro mogla postati nemoguća. Razlog su decenije alarmantnog pada nivoa testosterona i broja spermatozoida kod muškaraca, što već drastično smanjuje globalne stope plodnosti i preti da se dramatično pogorša. U svojoj najnovijoj knjizi „Poslednji muškarci: Liberalizam i smrt muškosti“, koja izlazi ovog leta, on diže uzbunu zbog ove nepriznate krize, preispitujući njene uzroke, potencijalna rešenja i strašnu pretnju da bi čovečanstvo moglo da se nađe na ivici izumiranja ako se problem ignoriše.
Korniš-Dejl, poznat po svom radu u publikacijama poput „Ameriken Majnd“ i „Spektejtor“, duboko analizira kako savremeni trendovi uništavaju muškost. Njegova analiza ističe alarmantnu putanju ovih padova, pozivajući na hitnu akciju kako bi se preokrenuo kurs pre nego što plodnost potpuno kolabira, ugrožavajući budućnost ljudske reprodukcije.
„Moderniti njuz“ prenosi: Ove nedelje, zamenica urednika „Dejli Skeptika“, Lori Vastejl, razgovarala je sa dr Korniš-Dejlom o njegovoj knjizi za podkast „Skeptik“ kako bi saznala šta se zaista dešava. Sledi rezime njihovog razgovora.
Nismo stvoreni za ovakav svet: Supstance koje ometaju rad hormona, hemikalije i pasivan život
Dr Čarls Korniš-Dejl: To je veoma dobro pitanje. I veoma je relevantno pitanje – sada je definitivno vreme da se postavi.
Amerikanci su u osnovi najnezdraviji ljudi na planeti i imate ogroman, rastući politički zdravstveni pokret u SAD-u. Robert F. Kenedi Mlađi sada predvodi Američko ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga sa svojim programom „Učinimo Ameriku ponovo zdravom“, koji je specifično fokusiran na pitanje: „zašto su Amerikanci tako nezdravi?“ Dakle, sada je dobro vreme da se zaista pozabavimo ovim problemom pre nego što postane još veći i neukrotiviji.
Moja fundamentalna teza u celom mom radu, ne samo u „Poslednjim muškarcima“, već i u mojoj prethodnoj knjizi „Opcija jaja Benedikt“ i u esejima i člancima, jeste da postoji fundamentalno neslaganje između naše evoluirane prirode kao životinja, kao ljudi, i modernog sveta u kojem živimo.
Savremeni ljudi postoje, recimo, 200.000 godina. I poljoprivredu praktikujemo samo 10.000-12.000 godina u bilo kakvoj meri, i to samo u određenim delovima sveta. Industrijska društva, u međuvremenu, postoje samo 200 godina. Britanija je bila prvo industrijsko društvo, a industrijska revolucija je počela oko prelaza u 19. vek.
Živeli smo na jedan način veoma, veoma dugo, a onda su se odjednom stvari promenile na neverovatan način i ta promena se ubrzava veoma, veoma brzo. Dakle, postoji neslaganje između načina na koji smo evoluirali – bića u koja smo evoluirali – i sveta u kojem živimo.
🚎 UN upozoravaju: Teroristi bi mogli preuzeti upravljanje vozilima i koristiti ih kao ‘masovne ubice na točkovima’https://t.co/shOc3e8GIh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 14, 2025
To je opšti okvir problema. Specifičnosti su, na primer, da smo izloženi ogromnom teretu toksičnih hemikalija, posebno hemikalija koje remete endokrini sistem – hemikalija koje remete hormone. Mnoge od njih oponašaju ženski hormon estrogen u ljudskom telu. I ovo je potpuno nova stvar koju tek počinjemo da razumemo. Takođe smo sve više sedentarni. I jedemo ultra-prerađenu hranu, što je potpuno nova vrsta hrane koja nema pravu paralelu u ljudskoj istoriji.
Ali šta radimo umesto da menjamo svet kako bi bio više u skladu sa našom prirodom? Dolazimo do površnih odgovora na ove probleme, stvari poput Ozempika, ovih novih GLP-1 agonista receptora – lekova za mršavljenje – koji znače da prestajete da jedete, prestajete da varite hranu i gubite težinu.
Ali ovo je flaster za fundamentalni problem. Fundamentalni problem je da smo mi određena vrsta organizma, a sada smo stvorili društvo koje je na toliko različitih načina zapravo u suprotnosti sa našom prirodom. I to nas čini veoma bolesnim.
„Spermaggedon“: Kraj prirodne reprodukcije na vidiku?
Vastejl: Ključni deo te prirode je moranje da se reprodukujemo – da proizvedemo sledeću generaciju. Ali naslov vaše knjige je „Poslednji muškarci“ i pišete o izuzetno zabrinjavajućim statistikama o broju spermatozoida i natalitetu. Recite nam više o tome. Zašto se to dešava?
Korniš-Dejl: Naslov je „Poslednji muškarci“, koji sam odabrao iz različitih razloga, ali to nije hiperbola. Jedan od fundamentalnih razloga je što broj spermatozoida opada naglo širom zapadnog sveta decenijama, a takođe i u nezapadnom svetu, kako nova istraživanja pokazuju. A ako ekstrapolirate podatke, do 2045-2050. godine, prosečan muškarac će imati nula spermatozoida.
To znači da jedna polovina svih muškaraca neće proizvoditi nikakve spermatozoide, a druga polovina će proizvoditi tako malo da to zapravo nije važno. Potreban vam je određeni broj spermatozoida da oplodite jaje – šanse su prilično male čak i kada imate milione i milione spermatozoida po decilitru semena – ali kada imate, recimo, 10, to se jednostavno neće dogoditi. Dakle, vrlo brzo se krećemo ka situaciji u kojoj reprodukcija prirodnim putem može biti nemoguća.
I ovo je mejnstrim predviđanje – ovde nismo u „zemlji zavera“. Ovo su predviđanja zasnovana na postojećim podacima svetskih stručnjaka za reproduktivno zdravlje. Profesor Šana Svon sa medicinskog fakulteta bolnice Maunt Sinaj u Njujorku je manje-više vodeći svetski stručnjak za reproduktivno zdravlje. I ona je objavila knjigu 2022. godine pod nazivom „Odbrojavanje“, koja je bila specifično o padu broja spermatozoida. Ona to naziva „Spermaggedon“. Što zvuči smešno, ali zapravo je ozbiljno – veoma ozbiljno. I to je sastavni deo ovog šireg zdravstvenog problema kojem svedočimo.
Opet, to je fundamentalno neslaganje. Uzrok je fundamentalno neslaganje između naše evoluirane prirode i sveta u kojem živimo. To je izloženost štetnim hemikalijama koje se nalaze u plastici i u neprijanjajućim premazima i u proizvodima za ličnu negu i herbicidima i pesticidima koji se nalaze na neorganskoj hrani, pa čak i na organskoj hrani, i u vodosnabdevanju. To je sedentarni način života. To su čak i stvari poput nošenja uskih pantalona – postoje studije koje pokazuju da muškarci koji nose uske farmerke i uske gaće imaju drastično smanjenu plodnost.
Jedna od stvari o kojoj govorim u knjizi je činjenica da se manje-više svako društvo suočava sa nekom vrstom reproduktivnog problema. Ovo nije nova stvar sa kojom se suočavamo. Dakle, ako pogledate stari svet, drevnu Spartu, na primer, Spartanci su imali reproduktivne probleme, koji su u osnovi bili rezultat njihove militarističke društvene strukture. Sparta je bila robovlasničko društvo sa veoma uskom aristokratskom ratničkom elitom. Ratnici su uvek bili na ceni i Sparta je vrlo često bila u ratu. I ove elitne vojnike je teško zameniti. Zapravo je teško naterati žene da imaju dovoljno dece da zamene ratnike koji su ubijeni u ratu. Imate ovu stalnu stopu ljudi koji bivaju ubijeni.
Zatim ste imali drevne Skite, koji su bili nomadski stočari na evroazijskoj stepi. Živeli su na konjima, čuvali životinje i borili se sa konja lukovima poput Indijanaca. I oni su imali reproduktivne probleme jer su nosili uske pantalone i jer su bili u sedlu po ceo dan. Sedenje generalno na duži period je veoma loše za muško reproduktivno zdravlje jer se testisi pregrevaju.
Sve vrste različitih društava kroz istoriju imale su različite reproduktivne probleme. To nije nova stvar. Ali i razmera naših današnjih problema je drugačija, kao i uzroci. Posebno, ove štetne industrijske hemikalije koje nisu postojale do prošlog veka. Prva zaista sintetička plastika, bakelit, izmišljena je 1907. godine. Plastika postoji oko 100 godina. I tek od 1950-ih plastika je zaista usvojena u velikoj meri. Sada proizvodimo milijarde tona plastike godišnje, i postala je suštinski deo našeg društva. Živimo u plastičnom svetu sada i svet funkcioniše na plastici i potrebna mu je plastika. Dakle, nalazimo se u dilemi.
Što se tiče razmere, iako su reproduktivni problemi nešto sa čime se suočavaju sva ljudska društva, naš problem danas je egzistencijalan. Kao što rekoh, Spermaggedon.
To pogađa i žene. Nije samo statistika o broju spermatozoida – žene takođe trpe jednako nagle padove u svim vrstama indeksa plodnosti. Na primer, studija sprovedena u Singapuru pokazala je da žene sa višim nivoima PFAS hemikalija – neprijanjajućih premaza poput teflona – u krvi imaju 40% smanjenu verovatnoću da iznesu živu bebu do kraja trudnoće. To je prilično ozbiljno.
Dakle, oba pola su zajedno u ovom problemu. I to je nešto što takođe pokušavam da kažem u svom radu – možemo govoriti o „Kraju muškaraca“, što je bio dokumentarac Takera Karlsona u kojem sam učestvovao o ovim problemima plodnosti, ali zapravo je kraj muškaraca i kraj žena.
Dakle, to je zaista problem koji ujedinjuje oba pola i zaista bi trebalo da ujedini našu civilizaciju u pokušaju da pronađe nekakav odgovor na njega. Ali trenutno se čini da samo Amerika, sa Robertom F. Kenedijem Mlađim sada na čelu zdravstva tamo, shvata ove probleme ozbiljno. Ali nadam se da će se to promeniti.
