U digitalnoj stvarnosti 2025. godine, gde se sve češće brišu granice između stvarnog i virtuelnog, deca su postala laka meta sofisticiranih prevara. Generacija Alfa, odrasla uz pametne uređaje, društvene mreže i online igre, svakodnevno je izložena digitalnim zamkama koje ciljaju na njihovu radoznalost, poverenje i potrebu za pripadanjem.
Od lažnih linkova i „TikTok prijatelja“, preko seksualnog ucenjivanja, do obećanja o brzoj zaradi — mehanizmi prevare postaju sve perfidniji, ali se u osnovi oslanjaju na isto: emocije. Strah, stid, pohlepa i poverenje su alati koje sajber prevaranti koriste da bi manipulisali decom i tinejdžerima.
Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Totalni raspad! Pokušali su ovo da sakriju | EP. 342
Zbog toga je informisanost i poverenje unutar porodice danas važnija nego ikad. Evo najčešćih šema prevara koje targetiraju decu — i šta možete da uradite kako biste ih prepoznali i sprečili na vreme:
Lažni linkovi i „poznanici“ na mreži
Prevaranti se predstavljaju kao influenseri ili prijatelji, šalju linkove koji vode na lažne stranice društvenih mreža. Deca unose svoje podatke — a nalog biva preuzet.
Prevencija: Aktivirajte dvofaktorsku autentifikaciju, naučite dete da proverava linkove i nikada ne deli šifre — čak ni s „najboljim drugom“.
Ucenjivanje intimnim sadržajem (sextortion)
Digitalna prevara često započinje kao „flert“ sa lažnim profilom. Nakon razmene fotografija, počinje ucena: ili plati, ili ćemo objaviti.
Rešenje: Deci mora biti jasno da prava osećanja nikad ne podrazumevaju pritisak. U slučaju ucene — ne plaćati. Sačuvati dokaze, blokirati nalog, prijaviti slučaj.
„Laka zarada“: deca kao digitalni mula (droppers)
Ponude o „brzom kešu“ uz korišćenje njihove bankovne kartice sve su češće. Deca tako nesvesno učestvuju u pranju novca i krivičnim delima.
Upozorenje: Bankovna kartica se ne pozajmljuje. Od 2024. u mnogim zemljam takve aktivnosti su krivično gonjene.
Lažni poslovi: pisanje recenzija i „depoziti“
Grupni čatovi, lažni „menadžeri promocije“, obećanja o zaradi za recenzije. Prvi zadaci deluju legitimno, zatim sledi zahtev za uplatom — posle koje nestaju.
Važno: Pravi poslodavci nikada ne traže novac unapred. Ako dete pronađe „izvor lake zarade“ — razgovarajte, proverite detalje.
Besplatni skinovi i šifre za igrice
Deca žele retke predmete u igricama. Klik na pogrešan link vodi do virusa koji krade podatke sa telefona, pristupa kameri, SMS porukama, pa čak i bankovnim aplikacijama.
Saveti: Instalacije isključivo iz zvaničnih prodavnica. Uključiti roditeljsku kontrolu. Ako aplikacija traži čudne dozvole — verovatno je prevara.
Prevare unutar igara: krađa skinova i naloga
Prevaranti nude „razmenu“ ili traže lozinke uz izgovor „kloniranja“ predmeta. Na kraju — dete ostaje bez naloga.
Zaštita: Nalog je ličan i ne deli se. Sve razmene raditi unutar zvaničnih sistema igre. Aktivirati dodatnu zaštitu.
Ključne preporuke za roditelje u 2025:
Otvoren razgovor je najjača zaštita. Greške se rešavaju u poverenju — bez osude i kazne.
Digitalna higijena kao svakodnevna rutina: Proveravati linkove, menjati lozinke, koristiti 2FA.
Ograničena izloženost: Manje ličnih podataka na profilima = manji rizik.
Učenje kroz primere: Uključite decu u razgovor o prevarama, analizirajte stvarne scenarije i razbijajte iluzije o „lakoj zaradi“.
Sajber pretnje se menjaju, ali psihologija obmane ostaje ista.
Prevencija nije u zabranama, već u znanju, poverenju i stalnoj komunikaciji. Zaštita dece u digitalnom svetu nije jedan razgovor — već kontinuiran proces koji mora da prati njihov rast.
