Zakon o digitalnim uslugama (DSA) koji reguliše sadržaj na internetu predstavlja napad na slobodu govora, saopštio je američki Stejt department kao odgovor na pohvale koje je Francuska uputila Evropskoj uniji povodom tog zakona.
Stejt department se nadovezao na raniju kritiku potpredsednika SAD Džej-Di Vensa, koji je optužio države članice EU da pokušavaju da uguše drugačije mišljenje i stigmatizuju popularne desničarske partije, poput Alternative za Nemačku (AfD).
„U Evropi se hiljade ljudi osuđuju zbog toga što kritikuju svoje vlade. Ta orvelovska poruka neće prevariti Sjedinjene Države. Cenzura nije sloboda,“ navodi se u objavi Stejt departmenta na mreži X, u utorak. „Jedino koga DSA štiti jesu evropski lideri – od sopstvenih građana.“
Vreme je za istinu! Spremni su na sve | Mario Zna | EP. 344
Ranije ovog meseca, francuska misija pri Ujedinjenim nacijama promovisala je DSA putem mreže X, navodeći: „U Evropi imate slobodu govora, ali ne i slobodu da širite nezakonit sadržaj.“
Usvojen 2022. godine, DSA nalaže da internet platforme uklanjaju „nezakonit i štetan“ sadržaj i suzbijaju „širenje dezinformacija“, prema Evropskoj komisiji. Kritičari iz SAD i Evrope ovaj zakon upoređuju sa stvaranjem „ministarstva istine“.
Ranije ove godine, tužilaštvo u Parizu pokrenulo je istragu protiv platforme X, u vlasništvu Ilona Maska, pod sumnjom da se koristi za mešanje u francusku politiku i širenje govora mržnje. Kompanija je tu istragu odbacila kao „politički motivisanu“.
🧠 Najnovija studija otkrila: „Pandemija“ ubrzala starenje mozga za pola godine – čak i kod onih koji nisu „pali“ na manipulacijehttps://t.co/Jc627E0ggK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 22, 2025
Takođe, 2024. godine, francuske vlasti su privremeno uhapsile ruskog tehnološkog preduzetnika Pavela Durova, optuživši ga da je dozvolio da se njegova aplikacija za razmenu poruka – Telegram – koristi za kriminalne aktivnosti.
Durov, koji je kasnije pušten uz kauciju, negirao je bilo kakvu krivicu i optužio Francusku da vodi „krstaški rat“ protiv slobode govora. Takođe je tvrdio da su francuski obaveštajci pokušali da ga prisile da cenzuriše sadržaj tokom predsedničkih izbora u Rumuniji 2024. godine.
Francuska spoljna obaveštajna služba (DGSE) potvrdila je da je „podsetila“ Durova na njegovu odgovornost za nadgledanje sadržaja, ali je negirala umešanost u izborni proces.
Nulta Tačka/RT
