Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski suočava se sa sve većim kritikama u zemlji nakon što je potpisao zakon kojim se ograničavaju ovlašćenja dve ključne agencije za borbu protiv korupcije. Kritičari ga optužuju da je time prešao granice svojih predsedničkih ovlašćenja.
Zakon, koji je Zelenski potpisao u utorak, umanjuje nezavisnost Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije, dve institucije koje su godinama bile u centru borbe protiv korupcije u Ukrajini. Potez je odmah izazvao ulične proteste, kritike saveznika i podele unutar samog državnog vrha.
Direktor vojne obaveštajne službe Ukrajine, general Kiril Budanov, jedan od ključnih ljudi tokom rata, objavio je izjavu u kojoj je — bez direktne osude — upozorio na potrebu očuvanja jakih institucija, posebno tokom rata.
Vreme je za istinu! Spremni su na sve | Mario Zna | EP. 344
„Uveren sam da će snažne oružane snage i institucije spasiti Ukrajinu“, napisao je Budanov, pozvavši i na jedinstvo.
U svom prvom obraćanju povodom kontroverznog zakona, Zelenski je oko 1 ujutru u sredu objavio video, rekavši da je zakon potreban da bi se „uklonio ruski uticaj“ iz antikorupcijskih tela. Prethodno je domaća služba bezbednosti pretresla domove nekoliko istražitelja, optužujući ih za povezanost s Rusijom.
„Antikorupcijska infrastruktura će nastaviti da radi, ali bez ruskog uticaja. To mora biti očišćeno“, rekao je Zelenski.
Međutim, nijedan dokaz o vezi istražitelja sa Rusijom nije javno prikazan, što je dodatno razgnevilo kritičare.
Više hiljada ljudi izašlo je na ulice Kijeva i drugih gradova u utorak uveče, uprkos opasnosti od raketnih napada, kako bi protestovali protiv novog zakona.
Dmitro Koziatinski, ratni veteran i organizator protesta, pozvao je građane da nastave proteste i narednog dana.
Zelenskog sve više optužuju da širi predsednička ovlašćenja pod izgovorom ratnog stanja — uključujući i ranije mere protiv medija, nevladinih organizacija i opozicionih političara.
Oslabljene antikorupcijske agencije bile su usmerene na visoke zvaničnike njegove administracije, uključujući i zamenika premijera Oleksija Černišova, koji je krajem juna optužen za mito u vezi s jednim projektom oko nekretnina.
Zakon koji je izazvao buru usvojen je istog dana kada ga je Zelenski potpisao, zahvaljujući većini koju njegova stranka ima u ukrajinskom parlamentu.
🧠 Najnovija studija otkrila: „Pandemija“ ubrzala starenje mozga za pola godine – čak i kod onih koji nisu „pali“ na manipulacijehttps://t.co/Jc627E0ggK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 22, 2025
Ključne promene zakona daju više moći državnom tužiocu, koji je direktno imenovan od strane predsednika, čime se nezavisnost antikorupcijskih tela dovodi u pitanje. Te institucije su nastale nakon protesta 2014. godine i godinama su imale jaku podršku Zapada, naročito zemalja koje finansijski pomažu Ukrajinu.
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7), glavni vojni i finansijski podržavaoci Ukrajine, izdala je zajedničko saopštenje:
„Svi smo posvećeni borbi za transparentnost, nezavisne institucije i dobro upravljanje. Naš zajednički cilj je borba protiv korupcije u partnerstvu sa Ukrajinom“, navodi se u objavi na mreži X.
U suprotnosti sa stavom generala Budanova, šef ukrajinske bezbednosne službe Vasil Maljuk javno je podržao novi zakon, tvrdeći da su nezavisne agencije bile protivustavne:
„Prema Ustavu, u zemlji može postojati samo jedan glavni tužilac“, rekao je Maljuk.
