Dicamba je pesticid poznat po uništavanju susednih useva i narušavanju životne sredine. Uprkos sudskim presudama, SAD razmatraju njegovu ponovnu legalizaciju – dok je u EU i dalje u upotrebi, ali pod regulacijom.
EPA administracija želi da ponovo odobri korišćenje pesticida dicambe, koji je dvaput zabranjivan sudskim presudama u SAD, za primenu na genetski modifikovanoj soji i pamuku. Odluka je praćena kritikama zbog bliske veze sa agrohemijskim gigantima Bayer, BASF i Syngenta, a kritičar Kyle Kankler donosi optužbe za industrijski uticaj na vlast.
Ovo niko nije smeo da vam kaže! Krije se velika istina | Mario Zna | EP. 346
Da li se dicamba koristi u Evropi?
Da, dicamba je zakonito odobrena supstanca u Evropskoj uniji, u okviru Direktive 91/414/CEE i propisa koji su produžili njen status do 31. marta 2027. godine
Dicamba je svrstana u Part A aktivnih supstanci odobrenih za biljna zaštitna sredstva
Gde i kako se koristi u Evropi?
Dicamba se primenjuje u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Poljskoj, kao i u Švajcarskoj
Osnovne primene uključuju borbu protiv dvolisnih korova u žitaricama, voćarstvu, travnjacima i duž saobraćajnica. Često se kombinuje sa drugim herbicidima poput 2,4-D
Prisutna su i ograničenja za maksimalne nivoe ostatka pesticida u hrani i stočnoj hrani prema propisima EU (Regulacije EU 396/2005 i njene dopune iz 2012. i 2014.)
Kako se dicamba tretira s obe strane Atlantika
Razlika između pristupa upotrebi dicambe u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji ne može biti jasnija — dok se u Americi vodi politička i pravna borba, Evropa insistira na regulatornoj strogosti i transparentnosti.
U Sjedinjenim Državama, Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) uprkos dvema sudskim zabranama (2020. i 2024. godine), ponovo razmatra registraciju dicambe za upotrebu na genetski modifikovanoj soji i pamuku. Ovaj potez dolazi uprkos ozbiljnim dokazima o njenoj štetnosti, naročito kada je reč o volatilnosti i “driftovanju” — širenju pesticida izvan ciljanih područja, što je već uništilo milione hektara susednih useva. Kritike su usmerene i na sumnjive veze između EPA i agrohemijske industrije, s obzirom na postavljanje bivšeg lobiste Američke asocijacije za soju na visoku funkciju unutar same agencije.
👉 “Ološu raspali, j*baćemo te u usta”! Mario Zna na meti brutalnih pretnji i najgnusnijih uvreda NAPREDNJAKA samo zato što poziva na MIR! https://t.co/AYetftbcl2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 29, 2025
Za razliku od toga, Evropska unija je odobrila dicambu do 31. marta 2027. godine, ali pod jasno definisanim i strogim uslovima. Svaka upotreba podložna je detaljnoj proceni rizika i strogoj evidenciji ostataka pesticida u hrani, u skladu s propisima EU i evaluacijama Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). Regulativa jasno definiše bezbednosne granice, način primene i zaštitne mere kako bi se rizici sveli na minimum.
Dok američka agencija pokazuje sve veću ranjivost na industrijski uticaj, evropski sistem insistira na procenama koje sprovode nezavisna tela u saradnji sa nacionalnim regulatorima, zadržavajući daleko veću dozu javnog poverenja.
U Evrospkoj uniji, dicamba nije zabranjena, ali je dozvoljena u strogo kontrolisanim uslovima. Upotreba je manje rasprostranjena nego u SAD, a zakonodavstvo EU zahteva evaluaciju rizika, javnu transparentnost i evidenciju o rezidualima u hrani. S druge strane, američka politika izaziva zabrinutost zbog ponovnog razmatranja dicambe uprkos ozbiljnim dokazima o šteti i pravnim zabranama.
Međutim, i pored ovih mera, postoje ozbiljne sumnje i zabrinutosti. Dikamba je poznata po svojoj sposobnosti da izazove štetu čak i pri malim dozama, naročito zbog volatilnosti i vetra koji može nositi pesticide dalje od mesta primene. To može ugroziti ne samo druge useve, već i prirodne ekosisteme i neciljane biljke.
Takođe, postoji bojazan da stroge regulative i dozvole koje trenutno važe mogu biti pod pritiskom industrijskih lobija, kao što je to već viđeno u SAD. Iskustvo iz Amerike upozorava da bez pažljivog i transparentnog nadzora, postoji rizik da će se dozvoliti ili čak podsticati prekomerna i neodgovorna upotreba.
Za evropske poljoprivrednike i potrošače, važno je da prate ovu temu, zahtevaju strožiju kontrolu i traže održiva rešenja koja neće ugroziti zdravlje ljudi, životnu sredinu i dugoročnu plodnost zemljišta.
