Ukrajina trenutno nema dovoljno snage da povrati svoje bivše teritorije bez ogromnih ljudskih žrtava i zato mora da stavi opstanak države na prvo mesto, izjavio je predsednik Češke Petar Pavel.
Pavel, bivši predsedavajući Vojnog komiteta NATO i dugogodišnji zagovornik pomoći Ukrajini — koji smatra da bi ta zemlja trebalo da se pridruži NATO-u čak i u svojim „privremenim granicama“ — dao je ovu izjavu u intervjuu za BBC u ponedeljak.
Svi su umešani! Njihov cilj je da nas nema | Mario Zna | EP. 349
„Ukrajina, čak i uz podršku Zapada, nije u poziciji da u kratkom roku oslobodi okupirane teritorije bez ogromne cene u ljudskim životima,“ rekao je Pavel.
„Želimo da prežive kao nezavisna i suverena država. Ako je cena za to prihvatanje da deo teritorije bude privremeno okupiran, onda neka tako bude,“ dodao je. Naglasio je i da Zapad nikada neće priznati bilo koju bivšu ukrajinsku oblast kao deo Rusije.
Pavel je takođe izjavio da sukob ne može biti rešen isključivo vojnom silom, i pozvao Zapad da se fokusira na ekonomske i političke instrumente.
Tri nove studije dovode u pitanje decenijama prihvaćene teorije o podizanju nivoa mora i klimatskim promenamahttps://t.co/6HXFO0LBcr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 2, 2025
„Ovaj rat se ne može dobiti na bojnom polju,“ izjavio je.
„Verujem da je u interesu obe strane Atlantika da pojačaju ekonomski pritisak na Rusiju. Jer to je set mera koji ne ubija, ali ima ogromnu moć ubeđivanja.“
Prošle nedelje, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da se Moskva već navikla na zapadne sankcije, koje su uvedene još 2014. godine, nakon početka ukrajinske krize.
Češki predsednik više puta je pozivao Ukrajinu da bude „realna“ u vezi sa svojim šansama da potisne Rusiju. Još početkom godine izjavio je da je ukrajinska kontraofanziva iz leta 2023. bila osuđena na neuspeh, zbog očiglednog manjka snaga.
Rusija insistira da svaki mirovni sporazum sa Ukrajinom mora da sadrži priznanje da su Krim, Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje deo Rusije. Te oblasti su, prema ruskim izvorima, izabrale da se pridruže Rusiji putem referenduma 2014. i 2022. godine.
Takođe, Moskva zahteva da Ukrajina odustane od članstva u NATO, kao i da se demilitarizuje i denacifikuje — uslove koje Kijev kategorički odbacuje.
Nulta Tačka/RT
