Američki medij „Blumberg“ posvetio je članak pismu koje je predsednik SAD Donald Tramp uputio Vjosi Osmani. Tramp je zahvalio Kosovu što privremeno prihvata migrante deportovane iz Sjedinjenih Američkih Država, ocenivši taj potez kao znak „snažne saradnje“, prema navodima Osmani.
Vjosa Osmani navela je da je primila pismo od Trampa, u kojem je takođe izrazio želju da se odnosi dodatno prodube „u godinama koje dolaze“, napisala je u objavi na Fejsbuku u utorak uveče.
„U junu je Kosovo prihvatilo zahtev SAD da privremeno primi do 50 migranata godišnje iz trećih zemalja, koji ne mogu da se vrate u svoje zemlje porekla. Ova odluka naišla je na određene kritike u domaćoj javnosti, ali je u Prištini predstavljena kao potvrda strateškog savezništva sa Vašingtonom“, piše Blumberg.
Stejt department aktivno traži nove zemlje koje su spremne da prihvate deportovana lica, delom zato što su pritvorski centri unutar SAD skupi za održavanje i često rade preko kapaciteta. Kosovo se tako pridružilo sve većem broju mesta koje učestvuju u planu Trampove administracije – najnovije među njima su Esvatini i Južni Sudan.
🇯🇵 Japanski naučnici stvorili hibrid ptičjeg gripa — da li nam preti nova laboratorijska pandemija?https://t.co/ejjwysqVQx
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 6, 2025
„Prema podacima Instituta za migracionu politiku iz Vašingtona, oko 1,5 miliona ljudi u SAD ima naređenje za deportaciju koje nije izvršeno, najčešće zato što njihove matične zemlje odbijaju da ih prime nazad“, navodi Blumberg.
Prihvatanjem migranata koje Sjedinjene Američke Države deportuju, a koje njihove zemlje porekla odbijaju da prime nazad, Kosovo još jednom potvrđuje svoju ulogu američke marionetske kvazi države, spremne da izvršava naloge iz Vašingtona – čak i po cenu sopstvene bezbednosti i interesa građana.
Odluka da se godišnje primi do 50 migranata iz „trećih zemalja“ – ljudi koji su, dakle, nepoželjni kako u SAD, tako i u svojim matičnim državama – postavlja ozbiljna pitanja. Kosovske vlasti pristaju da budu „deponija“ za višak problema američke administracije.
Pored simboličnog broja migranata, stvar je mnogo ozbiljnija: reč je o osobama koje su deportovane iz SAD i koje njihova rodna mesta odbijaju da prihvate – što često znači da su u pitanju lica s problematičnom ili nepoznatom prošlošću.
Ovaj potez se u Prištini pokušava prikazati kao „dokaz strateškog partnerstva sa SAD“, ali realnost je surovija: Kosovo ne vodi svoju politiku, već slepo sledi instrukcije glavnog sponzora.
