Dok evropske vlasti ubrzavaju uvođenje centralizovanih sistema digitalnog identiteta, Masterkard agresivno pokušava da se nametne kao ključni igrač u toj transformaciji.
Ova kompanija za obradu plaćanja prikazuje svoje uključivanje u digitalni ID program Evropske unije kao logičan nastavak svoje stručnosti u bezbednim transakcijama. Međutim, iza slogana o „pouzdanosti“ i „komforu“ krije se ozbiljnija priča: privatna korporacija sa istorijom kontrole pristupa tržištu sada učestvuje u oblikovanju načina na koji građani dokazuju svoj identitet — i u javnom i u privatnom životu.
Upozorenje! Ovo nije igra, moćnici žele novi rat na Balkanu | Kristofer Helali | Mario Zna EP. 350
Mišele Čentemero, izvršni potpredsednik za usluge u Evropi pri Masterkardu, javno je podržao ambiciju Evropske komisije da do 2030. godine čak 80% građana EU koristi Evropski digitalni identitet (EUDI) novčanik za svakodnevne aktivnosti, poput iznajmljivanja automobila, potpisivanja ugovora o zakupu ili provere godina na internetu.
„U Masterkardu radimo na tome da podržimo ovu evoluciju“, izjavio je Čentemero. Po njegovim rečima, verifikacija identiteta treba da bude jednostavna kao prislanjanje kartice.
Ovakav narativ ide u korist Masterkardu jer opravdava zašto bi jedan procesor plaćanja uopšte bio deo infrastrukture za identifikaciju.
I nije reč o sporednoj ulozi. Masterkard ima centralno mesto u dva velika pilot-projekta koje finansira EU: NOBID i WE BUILD konzorcijum, koji testiraju kako bi identitet mogao da se proverava direktno tokom plaćanja.
Cilj je povezivanje podataka poput godina, studentskog statusa ili prebivališta sa sistemom transakcija. Tako svaka kupovina postaje i sredstvo za verifikaciju identiteta.
🌐 „Prenaseljenost“ planete je najveća nihilistička laž – pad nataliteta preti da uništi civilizaciju, upozorava Maskhttps://t.co/Lql4mt9WLR
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2025
I dok Masterkard to predstavlja kao inovaciju, sve su češće kritike da kompanija time dodatno steže obruč kontrole nad pristupom uslugama. Već je optuživana da ograničava kupovine ili usluge na osnovu svojih netransparentnih pravila, a sada bi dobila ulogu i u odlučivanju da li neko ispunjava uslove za pristup uslugama — čak i javnim.
Ako vam pristup osnovnim dobrima ili uslugama zavisi ne samo od toga da li imate novac, već i od toga da li Masterkard odobrava vaše identifikacione podatke, granica između državne infrastrukture i korporativne kontrole postaje gotovo nevidljiva.
Online identifikacija već sada predstavlja problem mnogim korisnicima. Masterkard tvrdi da preko 40% prevara u Evropi uključuje krađu identiteta i da će njihov sistem umanjiti rizik i komplikacije. Ali, iza obećanja efikasnosti često se krije gubitak lične slobode i kontrole, koji dolazi sa centralizovanim sistemima koje vode korporacije.
Kompanija koristi svoj uticaj i u oblikovanju međunarodnih standarda. Učestvuje u telima kao što su FIDO Alijansa, EMVCo i kao osnivač OpenWallet Fondacije — organizacije koje odlučuju kako se identiteti obezbeđuju, dele i proveravaju globalno. Masterkard ne samo da pomaže u kreiranju tehničkih standarda, već radi i na tome da njegova sopstvena infrastruktura postane deo tih standarda.
U Velikoj Britaniji, Masterkard je dobio sertifikat vladinog Okvira poverenja za digitalni identitet i atribute (DIATF), što mu omogućava da bude posrednik u verifikaciji digitalnog identiteta, čak i u sistemima poput kontroverznog Gov.UK novčanika.
Tako firme mogu proveravati identitet korisnika direktno iz njihovih digitalnih novčanika — koristeći infrastrukturu Masterkarda.
Kompanija ne gleda samo Evropu. Ozbiljno ulaže u razvoj mobilnih vozačkih dozvola (mDL) koje mogu biti integrisane u digitalne novčanike. Leonard Botezatu iz Masterkarda ističe da su međunarodni standardi, kao što je ISO za mDL, ključni za ujedinjenje sistema digitalnog identiteta širom sveta. „Da bismo rešili problem fragmentacije, potreban je međunarodni standard“, rekao je. Cilj nije samo interoperabilnost, već i globalni domet.
I dok Masterkard sve ovo predstavlja kao neophodnost za moderni i bezbedni sistem identiteta, stvarnost je daleko kompleksnija.
Sistem u kojem globalni procesor plaćanja određuje i kontroliše uslove vašeg identiteta nosi sa sobom ozbiljne rizike. Kada ista kompanija može da vam uskrati pristup finansijama i odlučuje da li ispunjavate uslove za korišćenje državnih i privatnih servisa, dolazimo do zatvorenog kruga gde pojedinac gubi kontrolu, a korporacija dobija moć kakvu ne bi smela imati.
Za digitalni identitet koji zaista poštuje privatnost i slobodu, neophodno je da sistem bude decentralizovan, transparentan i pod kontrolom korisnika — a ne privatne firme sa finansijskim interesima.
Masterkardov ulazak u identitetsku infrastrukturu možda obećava tehnološku efikasnost, ali cena bi mogla biti postepeno uništavanje lične slobode i kontrole nad sopstvenim identitetom.
Nulta Tačka/InfoWars
