Tajni britanski obaveštajni dosijei otkrivaju da je MI5 tokom Drugog svetskog rata sumnjičio osnivača luksuznog brenda satova Rolex, Hansa Vilsdorfa, rođenog u Nemačkoj, za jake nacističke simpatije i moguće špijunske aktivnosti.
Deklasifikovani dokumenti, čuvani u Nacionalnom arhivu Velike Britanije, opisuju Vilsdorfa kao „krajnje odbojnog“ i navode da je možda koristio svoj položaj za širenje propagande u korist režima Adolfa Hitlera, piše The Telegraph.
Izveštaji, nastali između 1941. i 1943. godine, nose oznaku „Box 500“ – ratni kod za sedište MI5 – i otkrivaju zabrinutost britanskih vlasti da Vilsdorf, iako naturalizovani britanski državljanin, predstavlja bezbednosni rizik. Rođen 1881. u Bavarskoj, preselio se 1903. u London, gde je započeo proizvodnju satova i kasnije osnovao Rolex. Oženio je Britanku Florens Kroti, a sedište kompanije premestio u Ženevu 1919. godine. Do početka četrdesetih, britanski zvaničnici sve više su sumnjali u njegovu lojalnost, a britanski konzulat u Ženevi ga je 1941. opisao kao „poznatog po snažnim nacističkim simpatijama“. Postojale su i tvrdnje da je njegov brat Karl radio u propagandnom ministarstvu Jozefa Gebelsa.
Švajcarska federalna policija takođe ga je nadzirala zbog sumnje da učestvuje u širenju nacističke propagande širom sveta.
Izveštaj MI5 iz 1943. navodi da je obaveštajna služba pratila britanske poslovnice Roleksa u Bekslihitu i sumnjala da Vilsdorf radi „špijunski posao u korist neprijatelja“. Dokumenti ga više puta opisuju kao „dobro poznatog“ po političkim simpatijama prema nacističkom režimu.
Posebno se preispitivao motiv iza jedne od njegovih najpoznatijih ratnih gesti – slanja besplatnih Rolex satova britanskim ratnim zarobljenicima. Nakon što su nemački oficiri 1940. oduzeli satove zarobljenim vojnicima, narednik Klajv Nating, zatvoren u logoru Stalag Luft III u Poljskoj, pisao je Vilsdorfu tražeći zamenu. Vilsdorf je pristao i poručio mu da „ne treba ni da pomišlja“ na plaćanje pre kraja rata, uz slanje paketa hrane i duvana drugim zarobljenicima.
Iako je ovaj potez znatno popravio imidž Roleksa, britanski zvaničnici su tada sumnjali da je reč o marketinškom potezu kako bi se pridobila naklonost vlade i obezbedilo poslovanje nakon rata, posebno jer je u to vreme uvoz švajcarskih satova u Britaniju bio ograničen.
Istoričar horologije Hose Pereztroika, koji je otkrio MI5 dosije, tvrdi da dokazi potvrđuju Vilsdorfove simpatije prema nacistima.
Ministarstvo ekonomske borbe 1941. čak je razmatralo stavljanje Vilsdorfa na trgovačku crnu listu, što bi gotovo uništilo međunarodnu prodaju Roleksa. Na kraju su britanske vlasti odustale, procenivši da bi to moglo naneti štetu trgovini sa zemljama Britanske imperije.
Uprkos tome, britanski konzulat je ostao uveren da „nema nikakve sumnje“ u njegove političke stavove, a zvaničnici su s rezervom gledali na njegovu pomoć ratnim zarobljenicima.
Stručnjaci napominju da su sumnje dodatno pojačane činjenicom da je Rolex tokom rata snabdevao ronilačke satove elitnoj jedinici italijanske mornarice.
Rolex je potvrdio da je upoznat sa ovim dosijeima i da je angažovao švajcarskog istoričara dr Marka Perenouda, stručnjaka za ulogu Švajcarske u Drugom svetskom ratu, koji vodi nezavisnu istragu uz pomoć međunarodnog tima istoričara. Rezultati istraživanja biće javno objavljeni po završetku rada.
Nulta Tačka/Mediji
