Nedavno doneti Evropski zakon o slobodi medija (EMFA), hvaljen kao veliki korak za slobodu štampe u Evropi, sada je pod kritikama zbog odredbi koje bi mogle imati suprotan efekat – omogućiti vladama nadzor, utišavanje i sankcionisanje novinara.
Zakon, koji je zvanično stupio na snagu 8. avgusta, zamišljen je da jača nezavisnost medija, štiti novinarske izvore i sprečava državnu intervenciju širom Evropske unije. Evropska komisija ga je predstavila kao „istorijski“ dokument koji će braniti medijski pluralizam, osigurati uredničku nezavisnost i povećati transparentnost vlasništva medija i državnog oglašavanja.
Međutim, EMFA sadrži kontroverzne klauzule – skrivene u širem pravnom okviru – koje otvaraju vrata državnoj intervenciji protiv novinara.
Na primer, iako zakon zabranjuje određene oblike upada, uključujući korišćenje špijunskog softvera ili prisiljavanje novinara da otkriju izvore, Član 4 dopušta vlastima da te zaštite nadjačaju zbog „važnih razloga od opšteg interesa“.
Ova široka formulacija može se koristiti za nadzor ili pravne postupke protiv novinara ukoliko nacionalni ili EU zakon to dopušta, i ako vlasti tvrde da je to „proporcionalno“. Odnosi se na istrage koje uključuju krivična dela sa potencijalnom kaznom zatvora od tri ili više godina – kategorija koja obuhvata ne samo terorizam i trgovinu ljudima, već i široko definisana dela poput „rasizma i ksenofobije“, što otvara mogućnost zloupotrebe.
Zakon takođe nalaže svim zemljama članicama EU da uspostave registre vlasnika medija, adresa i korporativnih struktura radi transparentnosti, što kritičari ocenjuju kao poziv za državni nadzor i političko ciljanje.
Još jedna sporna odredba cilja takozvanu „dezinformaciju“, optužujući određene medije da manipulišu jedinstvenim tržištem EU širenjem neistina. Ovo bi moglo biti korišćeno za udar na medijske glasove manjina ili kritičke prema EU ili nacionalnim vladama.
Zakon može postati alat za kontrolu, a ne zaštitu
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je zakon kao korak ka zaštiti medija: „Slobodna i nezavisna štampa je ključni stub naše demokratije. Sa našim Zakonom o slobodi medija želimo da unapredimo njihovu zaštitu. To omogućava novinarima da nastave svoj važan rad bezbedno i bez ometanja ili zastrašivanja.“
Međutim, stručnjaci upozoravaju da iako je novoosnovana Evropska uprava za medijske usluge formalno nezavisna, administrativno je pod kontrolom Evropske komisije. Kritičari tvrde da struktura zakona daje Briselu i nacionalnim vlastima značajnu moć da kontrolišu medijske narative, što može omogućiti nadzor, cenzuru i državnu intervenciju.
„Iako se predstavlja kao štit za slobodu medija, struktura zakona omogućava vlastima da odlučuju koji glasovi ostaju aktivni, a koji mogu biti utišani. Dozvoljavajući hapšenja, nadzor i veću uključenost države u medijski prostor, zakon rizikuje da se pretvori iz zaštite u alat za kontrolu,“ zaključuju kritičari.
Nulta Tačka/Mediji
