Dok takozvana zelena ekonomija vuče celu evropsku privredu ka dnu, čak dve trećine Nemaca izjavljuje da su zadovoljni obnovljivim izvorima energije i žele njihovo širenje. Istovremeno, izgradnja evropske ratne ekonomije označava novu fazu u nastavku siromašenja Evrope.
Najpopularnija, a ujedno i najpogubnija strategija ostaje savremena verzija kejnzijanizma. Britanski ekonomista Džon Mejnard Kejns, svojom uprošćenom slikom ekonomskih tokova, nesvesno je dao političarima alatku koju su kasnije pretvorili u univerzalno „rešenje“ za svaku ekonomsku krizu. Ukratko: svaka recesija je posledica nedovoljne potrošnje građana, a država treba da štampa novac i popuni tu „rupu“.
Recept za rast birokratije:
Smanji kamate, štampaj novac, i – tako kaže bajka – ekonomija će procvetati. U stvarnosti ostaju planine državnog duga, nabujala birokratija, izobličena tržišta i opadajuća produktivnost. Prosperitet, pak, nastaje kroz rast kapitala koji precizno i efikasno zadovoljava potrošačke potrebe.
Kejnzijanska politika se za Evropu pokazala katastrofalnom, jer daje političarima stalan izgovor za širenje moći, birokratije i manipulaciju tržištem. Evropska komisija, većina partija, pa i same nacionalne vlade funkcionišu gotovo isključivo po ovom principu.
Zeleni dogovor: Ekonomija zombija
Iz te logike je proizašao i Zeleni dogovor – lažna ekonomija pod maskom „zelene tranzicije“, prodavana narodu kao spasenje planete. U stvarnosti, reč je o monstruoznom sistemu subvencija koji svake godine proždire sve veći deo privrede kako bi ostao na aparatima.
Samo u 2024. godini, Nemačka je uložila između 90 i 100 milijardi evra u ovaj sistem: savezna vlada 58 milijardi, Evropska investiciona banka 8,6 milijardi, program InvestEU 9,1 milijardu, a fondovi za inovacije i životnu sredinu još oko 20 milijardi. Bez neprekidnog dotoka novca, ova zombi-ekonomija bi se srušila. Kao dodatni dokaz, nemačka vlada je obezbedila još 100 milijardi duga, prikrivenih kao „poseban fond“.
🚨URGENT REVEAL: Maria Zeee (@zeee_media) joins Mario’s ZNA Podcast to unmask the global elite’s dystopian agenda!
From AI controlling your thoughts to digital IDs & the „mark of the beast,“ this is the truth they DON’T want you to hear.
Watch NOW & share to wake the world! pic.twitter.com/dYEf4YGFSt
— Mario ZNA (@MarioBojic) August 16, 2025
Lažne ekonomije mogu da opstanu jedino ako stalno dobijaju novu finansijsku infuziju, i to za robu i usluge koje tržište zapravo ne traži. Unutrašnje tenzije rastu dok ne dođe do kraha. Zeleni dogovor je Evropu uveo u spiralu propasti.
Efekti i posledice
Nemačka je već u trećoj godini recesije, uz rekordan broj stečajeva. Istovremeno, država je u poslednjih šest godina dodala pola miliona radnih mesta u javnom sektoru, dok je 1,2 miliona radnih mesta u privatnom sektoru nestalo. U kombinaciji sa nekontrolisanom migracijom, pritisak na socijalni sistem je ogroman.
Politička elita je prešla u odbrambeni režim: socijalna država postaje jastuk za stotine hiljada ljudi koji gube egzistenciju, dok privatni sektor kolabira pod teretom subvencija i cene energije.
Dijagnoza: ćorsokak
Zeleni dogovor je mrtav pravac. Svaki evro potrošen na njega potiskuje privatne investicije, pogrešno raspoređuje resurse i vezuje radnu snagu za neproduktivne sektore. Za poređenje, predsednik Argentine Havijer Milei je smanjio udeo države u BDP-u za 6 procentnih poena i pokrenuo ekonomski rast od 7,7%.
Evropa može da se izvuče samo ako prihvati bolnu tranziciju – smanji ulogu države, ukine birokratske i ideološke subvencije, i prepusti ekonomiju slobodnom tržištu. Racionalna energetska politika znači nuklearnu energiju i ponovnu integraciju ruske energije.
Međutim, javno mnjenje govori suprotno: 64% Nemaca i dalje podržava obnovljive izvore energije ili želi njihovo širenje. Godine državne propagande su uništile vezu između zelenih subvencija i ekonomskog sloma. Narativ o klimatskim promenama je moralizovan, politizovan i ukorenjen u svest građana.
Nova faza: Vojna ekonomija
Evropski lideri ne menjaju kurs. Birokratija je prevelika da bi sama sebe demontirala. Od Berlina do Brisela, industrijsko iseljavanje se tretira kao niz „nesrećnih okolnosti“, a ne kao posledica sopstvene politike.
Pošto su omanuli sa Zelenim dogovorom, sada pokušavaju novu pseudo-ekonomiju: vojno-industrijski kompleks zasnovan na dugu.
Prema studiji „Ernst & Young“, nemačke DAX kompanije su u prvoj polovini 2025. ukinule 30.000 radnih mesta, dok su Rajnmetal i MTU Aero Engines, proizvođači za odbrambeni sektor, povećali broj zaposlenih za 17% i 7%.
Plan EU: do 2035. da se 50% vojne opreme proizvodi unutar EU – od artiljerije do sajber odbrane – i da se stvori do 660.000 novih radnih mesta. Finansiraće se kroz nacionalne vojne budžete i evropske programe poput ReARM Europe i SAFE, koji planiraju da obezbede stotine milijardi novog duga.
Slepi kod očiju
Do 2030. Brisel planira dodatnih 800 milijardi evra za odbranu. Ipak, nijedna industrija nije dalje od stvarne potrošačke tražnje nego vojna. Ovo je kejnzijanizam u najekstremnijem obliku: kupovina vremena kroz dug, dok se privatni kapital suši.
Uspon odbrambene industrije kao novog mezimca Brisela turbo-pokreće korupciju, produbljuje jaz između parazitskih EU struktura i stvarne proizvodnje, i cementira korporativni klijentelizam kao osnovni operativni sistem EU. Skandal Ursule fon der Lajen i SMS prepiske sa Fajzerom ostaje savršen simbol ovog zatvorenog sistema.
Na kraju, ratna ekonomija EU nema ni resurse ni tehnologiju da ispuni san o militarizovanoj Evropi. To je tragična repriza Zelenog dogovora – potpomognuta propagandom, finansirana dugovima i osuđena na propast.
