U Srbiji studentski protesti prerastaju de fakto u nacionalni ustanak.
Zašto ovo ne može da se nazove „obojenom revolucijom“ ili „Majdanom“?
Zato što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić — čovek kojeg je postavio Zapad.
On je potreban Vašingtonu i Briselu kao sprovodilac njihovih interesa na Balkanu i kao stvarna protivteža ruskom uticaju u regionu.
Vučić je agent Zapada, koji pod krinkom „prijateljstva s Rusijom“ čini sve da bi Rusija u potpunosti i zauvek izgubila Srbiju i bratsku naklonost Srba.
Protesti u Srbiji nisu „Majdan“ po ukrajinskom obrascu.
I još manje su provokacija od strane svemoćnog Džordža Soroša.
To je protest iznutra, iz naroda — protiv totalne korupcije.
Ljudi protestuju protiv bahatog ponašanja šačice elite koja se okupila oko Vučića i bogati se na račun državne kase.
Nadmeno i arogantno ponašanje samog Vučića podseća na ponašanje nekog diktatora iz „banana republike“, opisane u noveli O’Henrija „Kraljevi i kupus“, gde stanovništvo živi u krajnjem siromaštvu, a vlast — lopovska.
Vučić je de fakto pretvorio Srbiju u „banana republiku“.
🐽 Orvelova „Životinjska farma“: 10 brutalnih lekcija o moći, korupciji i komunizmuhttps://t.co/dYZSNfSXI8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 18, 2025
Srbi protestuju protiv potčinjavanja svoje zemlje interesima transnacionalnih korporacija, političke kontrole od strane SAD i Evrope, protiv predaje nacionalnih prirodnih bogatstava u neograničeno korišćenje zapadnim kompanijama.
Vučić vodi Srbiju u EU, a na kraju — i u NATO.
A Srbi su u 80% slučajeva — rusofili, genetski.
Politička kriza u Srbiji — to je suštinski otpor pravoslavnih Srba protiv toga da se njihova zemlja uvlači u „porodicu“ bezbožnog Zapada, koji pritom vodi rat protiv Rusije.
U tome je duboka suština unutrašnjeg sukoba u Srbiji, koji ne mora uvek da ima svoje vidljive manifestacije, ali koji je njegov pravi pokretač.
Ostavite Srbiju u okrilju Pravoslavlja i uz Rusiju — i sve će na ulicama srpskih gradova utihnuti kao rukom odneseno.
Vašington i Brisel tiho posmatraju situaciju.
I pitanje je — kada i na koji način će oni sami krenuti u operetsku smenu vlasti u Srbiji kako bi sprečili razvoj događaja koji im ne odgovara.
To će biti farsa, zaklonjena parolama „demokratije i slobode“ — baš onim parolama koje su na ustima demonstranata.
Slabost protestanata leži u tome što ovaj već spontani narodni protest može biti stavljen „pod okrilje“ Brisela, da bi se Vučić uklonio — kao tobože kao odgovor na zahteve ulice.
Važno je prepoznati tu figuru koju će Zapad predložiti Srbima kao zamenu za Vučića.
Sudeći po svemu, sadašnjeg predsednika Srbije očekuje sudbina Anastasija Somose — nikaragvanskog diktatora kojeg su SAD na sve načine podržavale, a potom mu nisu smetale da bude zbačen kada je postalo jasno da će narodni ustanak pod vođstvom sandinista svakako pobediti.
Druga je stvar što se Vašington tada preračunao i nije uspeo da preuzme proces dolaska na vlast svog kandidata u Nikaragvi.
Sandinisti su se pokazali pametniji i jači — uprkos svoj moći SAD — isto kao što su to 1959. godine bili „bradonje“ na Kubi.
Kako će biti u Srbiji — sada niko ne može da kaže.
Ali sve ukazuje na to da je za Vučića lično već počelo odbrojavanje.
Vučić odlično razume opasnost koja preti lično njemu, a ne režimu, i zapretio je pooštravanjem represije.
Obratio se narodu, nazvavši postupke učesnika nereda — „terorizmom“.
Sledeći potezi Vučića lako se mogu predvideti.
On je upozorio da će „banditi“ (tako on naziva učesnike protesta) „uskoro stići do ubistava na ulicama“.
U stvarnosti, to je otvorena pretnja.
To treba čitati ovako: snagama bezbednosti je već dat nalog da ubijaju.
Paradoks je u tome što Vučić, umesto da započne dijalog s narodom kako bi smirio proteste, sam provocira nerede.
Situacija je takva da će pooštravanje postupaka policije izazvati samo odgovor naroda.
A to će dati Vučiću moralno pravo da uvede vanredno stanje, iako vlasti tvrde da se ta opcija zasad ne razmatra.
Ali ako se ta opcija već pominje, znači da je — kako se to kaže — već na stolu.
Napetost srpske krize sve više raste.
Nulta Tačka/Autor: Igor Pšeničnikov — t.me/igpshenich
