Северни део Косовске Митровице, последње упориште српства на Косову и Метохији, данас је освануо под слојем шиптарске фарбе.
Мурали посвећени Патријарху Павлу, митрополиту Амфилохију, херојима са Кошара, Ратку Младићу и српским заставама, који су годинама красили зидове града, немилосрдно су прекречени. Шиптари су, према извештајима са терена, прекречили све што представља модерно српско наслеђе.
Акција, изведена под окриљем ноћи, уз асистенцију такозване косовске полиције, како тврде извори, оставила је српску заједницу у шоку, али и са горким питањем: где је Београд док се српска баштина брише?
Само неколико сати раније, у истом граду, режим Александра Вучића, под плаштом Српске листе – или како је многи зову, филијале Српске напредне странке – организовао је протест. Али не против албанског терора, не против скрнављења српских светиња, већ против „блокада у Србији“.
Да, добро сте прочитали: Срби су протестовали против Срба, против деце и студената који у Београду траже основна права и слободу. Док су се пароле Српске листе ориле Митровицом, албански екстремисти су, очигледно, припремали четкице и канте фарбе, спремни да изврше нови ударац на српски идентитет.
Према извештајима са терена, акција префарбивања мурала започела је синоћ, 23. августа, када су непознати починиоци, уз присуство такозване косовске полиције, прекречили симболе који су за Србе на Косову и Метохији више од обичних цртежа на зиду.
Мурал Патријарха Павла, човека који је оличење духовности и скромности, нестао је под слојем албанске фарбе. Српске заставе, симболи отпора и поноса, збрисане су као да никада нису постојале. Чак је и мурал посвећен херојима са Кошара, који су дали животе за одбрану отаџбине, постао мета вандала.
Али шта ради Београд?
Док се српска баштина на Косову и Метохији систематски уништава, режим Александра Вучића остаје нем. Да ли је могуће да ће, уместо одлучног одговора, Вучић и његова свита поново оптужити српске студенте који протестују у Београду? Или ће, можда, Српска листа по ко зна који пут поднети оставке, па их повући чим ветар промени правац?
Иронија је да је само дан раније, док су Вучићеви следбеници марширали Митровицом, албански екстремисти планирали овај напад на српску душу, а нико од „заштитника српства“ није ни приметио.
Овај најновији напад на српске симболе није усамљен случај. Од 1999. године, преко 150 српских цркава и манастира је уништено, а више од 10.000 икона и црквених предмета покрадено је са Косова и Метохије.
Српска гробља су преоравана, споменици рушени, а сада и мурали бришући се претварају у сиве, безживотне зидове. Док албанске власти систематски раде на брисању српског идентитета, Београд се бави унутрашњим политичким обрачунима, оптужујући сопствени народ за издају док се права издаја догађа пред њиховим очима.
Док фарба прекрива лик Патријарха Павла и митрополита Амфилохија, а српске заставе нестају под слојевима мржње, српски народ на Косову и Метохији остаје сам.
Режим у Београду, који се кити патриотизмом, показује да му је важнија борба против сопствених грађана него одбрана српске баштине. Ако Вучић и његова Српска листа немају снаге да заштите ни мурале, како мисле да одбране Косово и Метохију?
Можда ће следећи протест бити против „непослушних“ студената, док се у исто време албански булдожери спремају да преоравају српска гробља. Или ће, можда, Београд само ћутати, надајући се да ће сива фарба прекрити и срамоту њиховог немуфтог одговора.
Српски народ заслужује више од празних обећања и лажног патриотизма. Док се српски симболи бришу, време је да се дигне глас – не против деце у Београду, већ против оних који фарбају нашу историју и газе нашу душу. Јер, ако ћутимо док нестаје Патријарх Павле и митрополит Амфилохије са зидова Митровице, шта нас спречава да сутра нестанемо и ми сами?
