Истраживачки текст открива да Канада већ тајно еутаназира грађане због менталних обољења, а левичарска влада притом гура политику у правцу да се пракса још више прошири.
Открића су изнета у новом чланку објављеном у магазину The Atlantic, под насловом „Канада се убија“, који је написала новинарка Елејна Плот Калабро.
Калабро детаљно описује како је канадски програм „Медицинска помоћ при умирању“ (MAiD) измакао контроли у односу на оно што су политичари првобитно обећали.
Када је еутаназија први пут легализована 2016. године, Канађанима је речено да ће постојати строга ограничења. У почетку су само особе са терминалном болешћу и неподношљивим патњама биле квалификоване.
Али готово одмах су се активисти и бирократе заложили за проширење програма.
Данас је MAiD проширен у правцу еугеничког програма који укључује еутаназију људи с инвалидитетом, хроничним обољењима, па чак и оних који живе у сиромаштву и наводе да „не могу више“.
Колегијум лекара провинције Квебек отишао је дотле да је предложио легализацију еутаназије за новорођенчад са инвалидитетом — пракса која подсећа на најмрачнија поглавља људске историје.
2023. године, парламентарни одбор у Канади препоручио је омогућавање асистираног самоубиства за „зрелу малолетну децу“ као и за особе које унапред поднесу захтев да буду убијене у будућности, када изгубе способност одлучивања.
Међутим, нејасно и опасно ширење термина „зрео“ изазвало је озбиљну забринутост — нација може да клизне низ опасну падину „смрти на захтев“.
Најзастрашујуће ширење планирано је за 2027. годину, када ће еутаназија због менталног обољења бити званично легализована.
Како је већ објавио Слеј њуз, влада је првобитно планирала да почне са еутаназијом ментално оболелих грађана у марту 2024, али је почетак одложен за 2027. након што су се лекари успротивили томе да пацијенте убијају само зато што имају психичке тегобе.
Упркос упозорењима водећих психијатријских удружења да не постоји научна основа за одређивање када је ментални поремећај „неизлечив“, законодавци настављају напред.
💉 Водећи епидемиолог упозорава: „Катастрофалан“ раст смртности беба након mRNA ‘вакцина’https://t.co/cHPVVwxomT
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 26, 2025
Критичари упозоравају да се тиме брише граница између праве медицинске неге и самоубиства под покровитељством државе.
Међутим, упркос званичном року од 2027, појавили су се докази да канадска влада већ тајно спроводи ову политику.
Према изјавама стручњака, еутаназија због менталних обољења већ се дешава.
Др Мона Гупта, председница федералног панела за психијатријски MAiD, признала је:
„Људи са менталним поремећајима већ сада траже и добијају MAiD.“
Многи од ових случајева укључују пацијенте чији захтеви проистичу из депресије, суицидалности или социјалног очаја — али који се квалификују јер имају и неко друго, мање медицинско стање.
Један од најпознатијих случајева био је Алан Николс, 61-годишњи човек са историјом депресије. Док је био под надзором у болници у Британској Колумбији због опасности од самоубиства, поднео је захтев за MAiD. Еутаназиран је неколико недеља касније — на основу „губитка слуха“.
Тзв. заштитне мере су практично фиктивне.
У 2024. години више од 470 Канађана еутаназирано је а да претходно нису добили палијативну негу.
Већина апликаната никада не прође психијатријску процену која би потврдила да су способни да донесу такву одлуку или да нису под притиском.
У пракси, процењивачи изгледа само траже разлоге да одобре, а не да одбију.
Зато критичари тврде да је канадски MAiD систем постао покретна трака ка смрти за најосетљивије — сиромашне, бескућнике, инвалиде и ментално оболеле.
Оно што се дешава у Канади веома подсећа на пут којим су већ кренуле најлибералније европске земље у погледу еутаназије.
У Белгији и Холандији све је почело са строгим „заштитама“, ограниченим на терминално болесне, а затим се брзо проширило на психијатријске пацијенте, инвалиде, па чак и децу.
У Холандији, малолетници већ од 12 година могу да добију еутаназију уз сагласност родитеља, а прошле године влада је омогућила еутаназију чак и за терминално болесну децу било ког узраста.
Белгија, између осталог, дозвољава еутаназију због депресије, аутизма и других психијатријских стања.
Забележени су и случајеви људи који су били еутаназирани јер су били „уморни од живота“.
Критичари упозоравају да Канада иде истим путем — где првобитна обећања о „строгим ограничењима“ убрзо уступају место неограниченом проширењу, све док еутаназија не постане уобичајен одговор на патњу, очај или друштвени терет.
Коалиција за спречавање еутаназије захтева од канадске владе да коначно спроведе пуну ревизију закона — нешто што је обећано пре више година, али никада није испуњено.
Ова група позива грађане да подрже закон C‑218, којим би се блокирала еутаназија искључиво на основу менталног обољења.
