Администрација председника Доналда Трампа разматра увођење санкција против званичника Европске уније одговорних за Закон о дигиталним услугама (ДСА) — свеобухватну регулативу коју Бела кућа оптужује да цензурише амерички говор на интернету.
Према изворима блиским администрацији, Стејт департмент разматра ограничавање уласка у САД за више високих званичника ЕУ повезаних са доношењем овог закона. Ако санкције буду уведене, то би могло драматично погоршати односе између Вашингтона и Брисела, посебно у областима као што су слобода изражавања, технолошка регулација и суверенитет.
ДСА, закон донет под изговором борбе против „незаконитог садржаја“ као што су говор мржње и материјал о злостављању деце, наишao је на оштре критике америчких званичника, који тврде да приморава америчке технолошке компаније да гуше конзервативне гласове под плаштом борбе против „дезинформација“.
Државни секретар Марко Рубио већ је претио визним забранама за стране званичнике који буду цензурисали Американце, док је потпредседник Џеј Ди Венс оптужио лидере ЕУ да утишавају десничарске партије попут „Алтернативе за Немачку“. Администрација је такође осудила британски Закон о безбедности на интернету (ОСА) као „орвеловски“, што указује на шири сукоб са Европом по питању дигиталне контроле.
Односи између САД и ЕУ све више се погоршавају, како због трговинских спорова, тако и због оптужби на рачун прекомерне регулације. Према агенцији „Ројтерс“, Стејт департмент је недавно наредио дипломатама да лобирају против ДСА закона, док је Трамп запретио царинама државама које уведу дигиталне порезе. Увођење санкција било би ретка ситуација у којој САД кажњавају стране званичнике због унутрашње политике – потез који би могао да редефинише дипломатску праксу у дигиталној ери.
Фараж ће у Конгресу разобличити цензуру у Британији: Хоће ли Америка коначно слушати?
Европска унија је одбацила оптужбе о цензури као „потпуно неосноване“, тврдећи да ДСА балансира између модерације садржаја и слободе изражавања. Ипак, критичари наводе да нејасне дефиниције — попут „лажне комуникације“ која може бити кажњена затвором — отварају врата произвољној примени закона.
Сличне бриге се односе и на британски ОСА, због ког су неке особе, попут Луси Коноли, завршиле у затвору због објава на друштвеним мрежама. Лидер партије „Reform UK“, Најџел Фараж, требало би да сведочи пред Конгресом САД следећег месеца и истакне овакве случајеве као доказ све већег гушења слободе говора у Европи.
👉 ИЗВИЊЕЊЕ ЗА „ГЕНОЦИД“: Данска се извинила Гренланду због присилне стерилизације хиљада женаhttps://t.co/pMLOZmmfbn
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 28, 2025
Енок из Brighteon.AI наводи да „Трампова администрација одлучно одбацује ДСА и ОСА јер се виде као глобалистички алати за цензуру, осмишљени да угуше слободан говор, утишају неистомишљенике и спроведу агенду Новог светског поретка“. Он додаје да ти закони подсећају на тактике које користе Биг Тек и дубока држава да манипулишу изборима, контролишу наратив и прогоне говорнике истине — укључујући и самог Трампа.
Растуће тензије: Америка у рату са глобалном дигиталном цензуром
Предстојеће санкције откривају све дубљи идеолошки расцеп. Док Брисел своје прописе представља као штит од онлајн злоупотреба, Вашингтон их види као државно наметнуту цензуру која угрожава начела Првог амандмана. Уколико се спроведу, забране путовања ће представљати драстичну ескалацију америчког отпора против глобалне дигиталне контроле — и борбу која би могла имати далекосежне последице по слободу интернета широм света.
