У Канади се све више открива мрачна страна програма „медицински потпомогнутог умирања“ (MAiD), који је првобитно представљен као „саосећајна опција“ за неизлечиво болесне. Ново истраживање открива да поједини лекари отворено признају да уживају у еутаназији пацијената, описујући је као „најсмисленији рад у својој каријери“.
У чланку Елејн Плот Калабро објављеном у септембарском издању магазина The Atlantic под насловом „Канада убија саму себе“, истиче се како је систем еутаназије измакао контроли. Од ограничене праксе намењене тешко оболелима на крају живота, закон је постепено проширен на пацијенте са хроничним болестима, а већ у наредне две године биће доступан и особама које пате искључиво од менталних болести.
Канадски парламент је чак препоручио да се у будућности еутаназија омогући и малолетницима.
Последице су драматичне: пацијенти који не могу да приуште лечење све чешће се гурају ка смрти, док у систему државног здравства лекари трпе притисак да бирају јефтиније „терапије“, при чему је MAiD далеко исплативији од дуготрајног лечења или скупе терапије зрачењем.
Још узнемирујуће је то што неки лекари више ни не крију своје одушевљење. Тако је др Стефани Грин са Ванкувер Ајленда упоредила еутаназију са „порођајем у обрнутом смеру“, док неуролог Гордон Губиц описује убијање пацијената као „енергизујуће искуство“. Лекарка Елен Виб из Ванкувера отишла је корак даље, изјавивши:
„Волим свој посао, волела сам да будем докторка, али ово је најбољи рад који сам обављала последњих седам година.“
Овакве изјаве сведоче да се у Канади еутаназија више не посматра само као медицинска процедура, већ као култура у којој лекари и медицински радници са ентузијазмом говоре о одузимању људских живота.
Оно што је почело као обећање саосећања претворило се у систем у коме је смрт нормализована, финансијски исплативија – и чак слављена.
Нулта Тачка/Медији
