Моћ и истина никада нису били савезници. Што је нека особа или институција моћнија — држава, корпорација, универзитет или „тинк-тенк“ — то више лаже. А они слаби — не заваравајмо се — лагаће такође, само да не би били још више прегажени. Истина, како је рекао Христос, можда и ослобађа — али ко је данас заиста слободан?
Ипак, постоје важне разлике. Разлике које значе. На пример: коме се може мало више веровати, а ко заслужује још мање поверења? Или: кога можемо подржати или му показати солидарност — макар условно?
Једна ствар би требало да буде јасна свакоме ко није потпуно испраног мозга:
Запад је — убедљиво — најгори и највећи извор пропаганде, дезинформација и лажних вести. Без конкуренције.
Примера има у изобиљу, и протежу се вековима:
– масакр у Цариграду 1204. представљен као „Четврти крсташки рат“,
– агресија на Кину у 19. веку ради „слободне трговине“ и ширења „цивилизације“,
– уништавање Либије 2011. под изговором „ослобађања“…
Није случајно што је Џорџ Орвел био Енглез и што је служио Британској империји као ситан извршилац над потчињеним народима. Ништа не може да се мери са дубоко укорењеним „орвеловством“ Запада. Његова најновија, али свакако не и последња грозоморна представа, је саучесништво у геноциду над Газом — заогрнуто у флоскуле о „самоодбрани“ и „борби против тероризма“, уз нападe на противнике као „антисемите“ и „терористе“.
Један од најопаснијих аспеката западне културе лажи је то што Запад никада не признаје своје лажи, не исправља их, нити се каје — бар не док то може нешто да промени.
– Вијетнамски рат? Признавање „грешке“ уз дозу самосажаљивог холивудског мелодраматизма („Рамбо“, „Чета“, „Фул метал џекет“)
– Мајдански масакр снајперима 2014? Никада. Иако детаљна истраживања украјинско-канадског научника Ивана Качановског недвосмислено показују да је реч о операцији лажне заставе коју су извели украјински националисти и фашисти, попут Андреја Парубија (недавно убијеног).
Признавање истине би срушило цео наратив о „демократском устанку“, „достојанству“, и „народној вољи“. Уместо тога, показала би се сурова реалност: Запад је извео државни удар, инструментализовао један народ и гурнуо га у катастрофални прокси-рат против Русије.
Следеће би било да се призна:
– да је Русија провоцирана три деценије,
– да украјинска крајња десница није само мит него опасна, добро наоружана фашистичка сила коју је Запад нормализовао,
– да је Владимир Зеленски корумпирани ауторитарац са зависностима.
Две најновије дезинформационе фарсе додатно показују размере западне хистерије:
Урсула фон дер Лајен, неизабрана „господарица ЕУ“ и вицекраљица САД у Европи, тврди да је њен авион био мета „руског ометања GPS сигнала“. Медији у паници, НАТО у трансу.
🌎🇵🇸 УН: Најмање 21.000 деце у Гази остало са трајним инвалидитетом након израелских нападаhttps://t.co/fF7uHPfymt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 3, 2025
Истина: Flightradar24 показује да није било никаквих сметњи, лет је трајао колико и планирано. Потпуна измишљотина.
Убиство Андреја Парубија у Лавову. Прва реакција Кијева: „То је Москва!“
Истина: Ухапшени извршилац, Михаил Стељников, тврди да је хтео да се освети за смрт сина, несталог у бесмисленој бици код Бахмута. Порука: многи Украјинци су уморни од власти која је продала њихове животе и земљу Западу.
Запад је место где се лажи масовно производе, али готово никада не повлаче — чак ни кад буду разоткривене.
То је део дубље патологије: Запад не само да лаже друге, већ све више верује у сопствене лажи. Земља обмане, али и конфузије.
Чак и када повуче неку глупост — попут тврдње да је Русија сама дигла у ваздух „Северни ток“ — не долази истина. Само је једна лаж замењена другом, иако су међусобно контрадикторне.
Можда зато више и није важно да ли ће Запад икада престати да лаже.
У ствари, можда више није важно ни шта Запад ради или не ради. И то је, заправо, једина добра вест.
Нулта Тачка/РТ
