Европске земље би у наредним годинама могле да се суоче са рачуном за наоружање вредним чак 1.000 милијарди долара, због могућег великог смањења америчког војног присуства на континенту, наводи се у извештају објављеном 3. септембра.
Извештај на 106 страна, који је објавио Међународни институт за стратешке студије (IISS) са седиштем у Лондону, указује на озбиљне недостатке у свим кључним областима: производњи, обавештајној подршци и војној опреми, укључујући ракете дугог домета и системе противваздушне и ракетне одбране.
„Главни разлози за хитност јачања одбране је неизвесност у вези са посвећеношћу Сједињених Држава у одбрани европских савезника“, стоји у извештају.
Иако процене о томе колико брзо би Русија могла представљати директну претњу НАТО-у варирају од државе до државе, најчешће се помиње рок од две до пет година.
Америка пребацује фокус на Азију, смањење трупа у Европи до 30%?
Очекује се да ће Пентагон овог месеца објавити ревизију глобалног распореда својих снага, која ће највероватније укључити преусмеравање ресурса са Европе на Азију и Пацифик.
„Неки званичници НАТО-а верују да би смањење америчког војног присуства у Европи могло износити и до 30 одсто“, наводи се у извештају под насловом Напредак и недостатци у европској одбрани: Процена.
Расту војни буџети, али недостаје капацитет
Европски лидери већ су ове године направили планове за одговор на изазове. У марту је на самиту Европске уније одлучено да се потроше милијарде евра на одбрану, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен то је назвала „прекретницом за Европу“.
ЕУ је одобрила кредите у износу до 150 милијарди евра за јачање оружаних снага земаља чланица, а правила еврозоне о јавном дугу ублажена су када је у питању војна потрошња.
🌎🇵🇸 УН: Најмање 21.000 деце у Гази остало са трајним инвалидитетом након израелских нападаhttps://t.co/fF7uHPfymt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 3, 2025
Иако је Доналд Трамп више пута критиковао европске чланице НАТО-а због недовољног трошења на одбрану, након јунског НАТО самита похвалио их је због обећања да ће повећати буџете — чак и до 5% БДП-а.
Али, како упозорава IISS, није довољно само убацити новац.
„Европска одбрамбена индустрија и даље има великих проблема у убрзању производње, док многе армије не успевају да достигну ни основне циљеве у попуни и задржавању људства.“
Европа рањива без заштите од ракета и без радарског покрића
Извештај наглашава да је интегрисана противваздушна и противракетна одбрана (IAMD) једна од најслабијих тачака европске одбране. И бивши и активни амерички команданти потврдили су да Европа нема довољно капацитета да одбије масован ракетни напад из Русије, а Русија ни не намерава да нападне Европу.
„Погледајте шта се дешава у великим украјинским градовима. То исто може да се деси и у неким од највећих градова у Европи“, изјавио је у априлу Филип Бридлав, бивши главнокомандујући НАТО снага у Европи.
Слабости у ракетама дугог домета и обавештајним системима
Још једна велика слабост је ограничен број ракета дугог домета на копну.
Иако европске земље имају ефикасне крстареће ракете које се испаљују из ваздуха, попут англо-француских Storm Shadow/Scalp или немачког система Taurus, мало која држава има ракетне системе дугог домета на копну.
У морнарици, само Француска и Велика Британија располажу крстарећим ракетама домета преко 1.000 километара.
Најозбиљнији покушај за проширење капацитета је пројекат ELSA (European Long-Range Strike Approach), чији је циљ развој копнених ракета домета до 2.000 километара и више. Пројекат су покренуле Француска, Немачка, Пољска и Италија, а касније су се прикључиле и Британија, Шведска и Холандија.
Извештај такође указује на недостатак авиона за надзор и прикупљање обавештајних података, као и на слабо развијене суверене системе и спору, неусаглашену војну набавку.
Политички ризици и буџетска ограничења
Ове војне потребе стижу у тренутку када су европске владе већ под огромним притиском да финансирају друге секторе — здравство, образовање и социјалне услуге.
„Суочавање са овим изазовима захтеваће од многих НАТО савезника у Европи да преузму велике финансијске ризике и донесу тешке политичке одлуке“, закључује се у извештају.
