Буџетски комитет Бундестага постигао је у петак договор о овогодишњем федералном буџету. Ипак, остаје рекордан ниво задуживања, вешто прикривен рачуноводственим триковима и оптимистичном реториком. Фридрих Мерц води Немачку све дубље у спиралу дугова.
Политички хаос у Берлину — укључујући могуће превремене изборе и неуспеле буџетске преговоре — довео је до одлагања усвајања федералног буџета за ову годину. У петак су странке Уније постигле договор са СПД-ом у Буџетском комитету око коначне верзије буџета. Немачка ће током године потрошити 502,55 милијарди евра, настављајући трку у фискалном рекордерству — из године у годину, политички циркус тражи све већа средства.
О штедњи или суштинској консолидацији јавних финансија нема ни говора, иако је приватни сектор у дубокој економској депресији. Ипак, у петак се у круговима владајуће коалиције чула реч „gamechanger“ — преломна тачка — у контексту буџета.
Буџет суперлатива
Члан СПД-а Торстен Рудолф назвао је овај мегабуџет „преломном тачком“, чак и усред економске катастрофе, док је његов колега Кристијан Хазе из Уније овај дужнички буџет назвао „буџетом суперлатива“.
И у томе, заправо, нису далеко од истине. Ако се реално урачунају и дугови сакривени у такозваним „специјалним фондовима“, укупно задуживање достиже 140 милијарди евра ове године — што одговара нето новом дугу од 3,3% БДП-а. Немачка тиме крши све критеријуме из Мастрихта, које су ЕУ бирократе тихо сахраниле под велом фискалних еуфемизама.
Влада се посебно поносно хвали повећањем буџета за одбрану на 90 милијарди евра, са планом да се та цифра у наредним годинама повећа на 150 милијарди. Хазе је истакао да ће то бити „најјачи сигнал противницима широм света“ — Немачка постаје поново спремна за одбрану. Поред ове еуфорије у трошењу, присутна је и манијакална параноја — Берлин меша фискални котао који прети да се прелије.
Шампањац тече у наменској индустрији
У међувремену, немачка наменска индустрија вероватно слави. Берлин жустро гради другу вештачку економију — поред већ пропале зелене планске економије. Влада очигледно верује да је пропагандом успела да прикаже Русију као потенцијалног освајача, па је становништво довољно припремљено да се из њега извуку ресурси за изградњу ратне економије.
И управо ка томе се иде. Сваки нови буџетски дефицит преноси терет на будуће пореске обвезнике — враћајући се у виду инфлације или виших пореза као бумеранг.
Тешко је поверовати, али прошлогодишњи буџет за одбрану износио је око 78 милијарди евра, што је отприлике 2% БДП-а.
Да је тај новац стратешки уложен у најмодерније одбрамбене технологије, сасвим би довољно подржао безбедност земље окружене искључиво савезницима. Али и у Бриселу и у Берлину преовладава уверење да држава мора да надомести структурне слабости економије кроз вештачки подстакнуту тражњу. Стари, излизани Кејнзијански рецепти — који за собом остављају само нове дугове и све већу беду.
Спирала се наставља
Ова дужничка оргија ће се наставити и наредних година. За 2026. годину, министар финансија Ларс Клингбајл планира буџет од 520,5 милијарди евра — повећање од још 4%.
У међувремену — и то је кључно — приватни сектор наставља да се смањује, што ће нужно довести до пада пореских прихода. Сво финансијско планирање у Берлину гради се на песку, уз нереално оптимистичке претпоставке. У поређењу са оним што Клингбајла и буџеташе тек чека, буџети за 2025. и 2026. делују као шетња парком.
Већ сада се појављују огромни дефицити: око 34 милијарде евра недостаје за 2027, министарство бележи „потребу за мерама“ у износу од 63,8 милијарди за 2028, а за 2029. се назире рупа од чак 74 милијарде евра.
Неке од тих рупа су „домаће производње“: федерална влада надокнађује пореске губитке покрајинама, уводи проширење мајчинске пензије годину дана раније него планирано, а истовремено отплаћује велике ковид-зајмове. Клингбајл наглашава да ниједна претходна коалиција у немачкој историји није морала да се суочи са рупом од 30 милијарди евра. Зато је вицеканцелар већ месецима раније започео рад на следећем буџету.
🚨 СЕФ и „споразум о кемтрејлсима“: 14 држава потписало уговор о интензивном запрашивању небаhttps://t.co/BWE4A0RgSa
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 7, 2025
„Преломна тачка“ је заправо приближавање пожару
Рупе у социјалним буџетима драматично ће се ширити у месецима и годинама које долазе, и то искључиво због идеолошке преамбициозности политике. Повећање пореза већ се припрема у медијима — јавност је већ више-мање припремљена. Удео државе у БДП-у, који је сада 50%, ускоро ће достићи француски ниво од 57% или више.
Немачка тако незадрживо клизи у социјализам. Савезни буџет зато није „gamechanger“ — већ убрзавање пожара.
Уколико тржиште обвезница у наредним годинама не натера владу на бруталну буџетску консолидацију преко драматично већих камата, канцелар Фридрих Мерц ће ући у историју као први немачки лидер након Другог светског рата који је земљу увео у дужничку спиралу.
Ако се то догоди, нико у Берлину неће моћи да каже да није знао. Пропаст Немачке одвија се на видику свих — у пуном светлу најјаснијег дана.
Савезна Република се еволутивно претворила у партијску државу, у којој судбоносни консензус политичког картела одређује стратегију за „излазак“ из економске кризе. Управо онај канцер који је кризу изазвао — идеолошка регулација и брутални етатизам — сада се вештачки подстиче да метастазира. Немачка је поново постала болесник Европе — додуше, овога пута окружена другим, тешко оболелим пацијентима.,
