Аустралија се припрема да уведе једну од најинвазивнијих мера у својој дигиталној историји – под изговором заштите деце на интернету.
Са увођењем обавезне верификације узраста на друштвеним мрежама, активисти за дигитална права упозоравају да нова политика, која ступа на снагу 10. децембра 2025. године, угрожава основна права свих корисника, а не само оних млађих од 16 година.
Комесарка за електронску безбедност Џули Инман Грант наложила је технолошким гигантима као што су Гугл, Мета, ТикТок и Снеп да морају бити спремни да открију и угасе налоге које користе Аустралијанци млађи од прописаног узраста.
Она је јасно поручила да платформе морају да уведу опште системе за „проверу узраста“ и да „самоизјава о годинама више неће бити довољна као разумна мера“.
Ова нова правила проистичу из Закона о измени Закона о онлајн безбедности („Закон о минималној старости за друштвене мреже“) из 2024. године, којим се влади дају широка овлашћења да одређује како ће корисници доказивати године старости пре приступа дигиталним услугама. Платформе које не испуне услове могу бити кажњене новчаном казном до 31 милион америчких долара.
Иако влада тврди да ово није формална забрана друштвених мрежа за децу млађу од 16 година, у пракси се платформе приморавају да их блокирају уколико не могу да прођу проверу узраста – што значи увођење дигиталног ИД-а.
💥 Халуцинације вештачке интелигенције: OpenAI објаснио зашто њихови ботови измишљајуhttps://t.co/TLRHq40D2k
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 9, 2025
Неће бити казни за децу или њихове родитеље, али ће платформе бити под огромним правним и финансијским притиском да спроведу рестрикције – што готово сигурно води ка системима заснованим на надзору.
Комесарка је рекла да компаније морају да „открију и деактивирају те налоге од 10. децембра и да корисницима на време пруже потребне информације и подршку“.
Очекује се и да компаније обезбеде „јасну, узрасту прилагођену комуникацију“ и да омогуће корисницима преузимање података и приступ менталном и емоционалном саветовању након гашења налога.
Она је додала да ће „ефикасност захтевати вишеслојне мере безбедности“, што је термин који се често односи на систематско прикупљање све већих количина личних података током интеракције са платформом.
Такви системи често подразумевају скенирање лица, учитавање државних докумената, биометријске процене или надзор помоћу вештачке интелигенције ради процене старости.
Заговарачи приватности упозоравају да овакве методе ризикују нормализацију сталног прикупљања осетљивих података и стварање инфраструктуре која се лако може преусмерити ка шемама ширег надзора и профилисања.
Како би подржала примену закона, агенција eSafety је покренула алат за самопроцену који компанијама омогућава да утврде да ли се њихове услуге уклапају у нове законске обавезе.
Комесарка је навела да ће тај алат помоћи компанијама да утврде да ли су „неки од њихових сервиса изузети“ на основу правила које је прописао министар за комуникације.
Ипак, већина великих друштвених мрежа попут Фејсбука, Инстаграма, ТикТока, Снепчата, Јутјуба и Икса готово сигурно ће потпасти под нове регулације.
Агенција eSafety такође припрема званична регулаторна упутства која ће појаснити шта ће у пракси значити „разумне мере“.
Комесарка је нагласила да платформе већ сада морају радити на спречавању деце да заобиђу рестрикције, обезбедити функционалне и доступне механизме за жалбе и испланирати потпуну имплементацију пре децембарског рока.
Позивајући се на консултације са преко 160 организација и више од 50 младих људи узраста од 13 до 23 године, комесарка тврди да постоји „снажна подршка за мере које ће боље заштитити децу на интернету“.
„Аустралијанци су нам рекли да желе јаке и практичне мере које штите децу без угрожавања приватности или правичности. Чули смо их – и тај фидбек обликује упутства која дајемо индустрији“, поручила је.
Међутим, многи из заједнице за дигитална права доводе у питање да ли је таква равнотежа уопште могућа ако држава приморава приватне компаније да проверавају узраст свих корисника – без обзира на то да ли су деца.
Фраза „без угрожавања приватности“ звучи празно за све који знају да овако масовна верификација узраста готово увек подразумева наметљиве методе надзора које нарушавају анонимност свих, а не само младих корисника.
Влада тврди да се ово односи само на платформе које имају суштинске функције друштвеног умрежавања.
Онлајн игре и основне апликације за размену порука могу бити изузете. Али функције размене порука унутар друштвених мрежа – попут директних порука на Инстаграму или групних четова на Снепчету – биће под новим ограничењима. Дефиниција је довољно широка да може обухватити велики број популарних платформи.
Иако је комесарка јавно изјавила да се безбедност и приватност „не морају међусобно искључивати“, техничка инфраструктура потребна за испуњење захтева владе говори супротно.
Једном када се успоставе системи који скенирају лица, верификују личне документе или прате активности корисника ради провере узраста – они могу лако бити искоришћени у друге сврхе, било од стране платформи или државе.
Потез Аустралије ставља је на чело глобалног тренда у којем се реторика о „безбедности“ користи као оправдање за масовни надзор.
Заговарачи приватности упозоравају да увођење обавезне дигиталне идентификације не само да ограничава приступ већ и нормализује праћење у дигиталним просторима који су некада омогућавали анонимност, слободу изражавања и приватну комуникацију.
Упркос овим упозорењима, комесарка је позвала платформе да не чекају.
„Ово је тренутак када компаније морају да се покрену и почну са планирањем имплементације,“ поручила је, додајући: „Деца, родитељи и старатељи рачунају на то да ће услуге испунити своје обавезе и припремити младе кориснике – и одрасле у њиховом животу – за ову огромну промену.“
Нулта Тачка/ИнфоВорс
