Град Газа под опсадом док израелске снаге појачавају копнену офанзиву како би град учиниле ненасељивим
Улицама града Газе одјекују звуци рушевина, врисци цивила и неумољиво тутњање израелских ратних авиона. Док Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) продиру све дубље у градско језгро, министар одбране Израел Кац поручује: „Нећемо стати док мисија не буде завршена.“ Али – која је то мисија? Званична прича говори о уништењу Хамаса као „самоодбрани“ од напада 7. октобра. Али оно што се на терену дешава много је ближе колонијалној експанзији, етничком чишћењу и планској кампањи изгладњивања палестинског народа.
Офанзива на Газу: Мисија уништења
Када је Израел Кац изјавио да Газа „гори“ и да ИДФ неће стати док се мисија не заврши, није говорио језиком стратегије – већ језиком колонијалног освајања. Мисија није уништење Хамаса – да јесте, рат би се завршио пре неколико месеци, пошто је Израел већ уништио велики део њиховог вођства и инфраструктуре. Мисија није безбедност – да јесте, Бенјамин Нетањаху не би игнорисао очајничке молбе породица талаца, чији су вољени данас у већој опасности од израелских бомби него од Хамасовог заробљеништва.
Не – мисија је земља. А људи који на њој живе? Они су препрека.
Ово није теорија – то је званична идеологија израелске владајуће коалиције.
👉 ЕУ ПЛАЋА МЕДИЈЕ ДА ЋУТЕ И ЛАЖУ: 1 милијарда евра за контролу наратива и гушење слободе говора https://t.co/Imy7XBqT4x
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 12, 2025
Министар финансија Бецалел Смотрич позива на „добровољну миграцију“ Палестинаца – што је еуфемизам за етничко чишћење. Министар за националну безбедност, Итамар Бен-Гвир, отворено заговара поновну окупацију Газе. А Нетањаху? Провео је каријеру спречавајући настанак палестинске државе, поништавајући право на повратак, и укидајући сваку наду за правду.
Копнена офанзива на Град Газу представља завршну фазу плана који се годинама припремао – потпуно брисање палестинског постојања са територије коју Израел сматра својом.
Побуна унутар ИДФ-а: Слом морала и непослушност
Али ту настаје проблем: ИДФ пуца – не само у моралу, већ и у послушности. Више од 350 резервиста потписало је јавно одбијање да учествују у операцији у Гази, називајући је „очигледно незаконитом“ и „смртоносном замком“ и за војнике и за таоце.
Рон Фајнер, члан групе „Војници за таоце“, поручује без увијања:
„Ово је политички, циничан и опасан потез који служи екстремној мањини, а не безбедности израелских грађана.“
Други резервиста, Дор Менахем, иде још даље:
„Ова влада нема интерес у безбедности Израела – већ само у њеном урушавању.“
Ово нису речи издајника. То су речи људи који су гурнути до ивице моралног понора – и одбили су да скоче.
Они су као канаринци у руднику – и њихова упозорења би требало да уплаше све који још верују у мит о „најморалнијој војсци на свету“. Јер ако сами војници почињу да говоре „доста“ – ако су спремни да ризикују затвор, срамоту и освету сопствене владе како би зауставили ово лудило – шта то онда говори о правој мисији Израела?
Можда се држава Израел не брани – већ срамоти. Проклета властитим вођством и њиховим колонијалним амбицијама.