Вештачка интелигенција (ВИ) постаје све присутнија у свакодневном животу – од препорука на друштвеним мрежама до аутоматизованих система у медицини, финансијама и комуникацији. И док може бити изузетно корисна, њена моћ долази са значајним ризиком када људи превише верују ВИ и забораве да је она само алат, а не стварна особа.
Примери су свакодневни: корисници слепо прихватају препоруке алгоритама на друштвеним мрежама, доносе инвестиционе одлуке вођене ВИ без људске процене, а у неким случајевима развијају емотивну зависност од ВИ асистента.
💉🇪🇺 Европска унија признала: ‘Вакцине’ против короне одобрене без комплетних података о безбедностиhttps://t.co/gAroDOTYOr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 16, 2025
ВИ се све чешће користи и у образовању и у медијима, где може обликовати мишљења и утицати на информације које људи добијају. Без критичког приступа, постоји опасност од прихватања нетачних, непотпуних или манипулативних података као чињеница.
Истраживања показују да интеракција са ВИ може имати јак психолошки утицај. Ако људи забораве да ВИ нема осећања, морал или свест, њени одговори могу бити погрешно протумачени, што може довести до манипулације, ширења дезинформација и погрешних одлука. Дугорочно, претерано ослањање на ВИ може смањити способност критичког размишљања и доношења одлука заснованих на људском искуству и вредностима.
ВИ функционише кроз анализу огромних количина података и препознавање образаца, што јој омогућава да симулира људску комуникацију. Ипак, без људске процене, њени одговори остају статистичка предикција и алгоритамски резултат, а не стварна људска процена или морални суд.
У суштини, ВИ је алат чија је снага увек пропорционална људском разуму: користи се најбоље када људи одржавају контролу, задржавају критички став и не забораве границе стварности, док њен потенцијал постаје опасан када се превише ослањају на њене одговоре и сугестије. Овај баланс између користи и ризика постаје све важнији како ВИ добија све већу улогу у нашим животима и друштву уопште.