Европска унија ради на новом плану да искористи 170 милијарди евра замрзнутих државних руских средстава за финансирање тзв. „репарационих кредита“ Украјини, пренео је Фајненшел тајмс. Док САД смањују подршку, притисак на Брисел да обезбеди новац за Кијев расте.
Москва је оштро осудила замрзавање средстава и упозорила да би било каква заплена била ништа друго до – крађа.
Западне земље су, након ескалације рата у Украјини 2022. године, блокирале око 300 милијарди долара руске државне имовине. Од тога, око 200 милијарди евра налази се у клириншкој кући Euroclear у Бриселу. Та средства су у међувремену донела милијарде евра прихода од камата, и западне силе већ дуже траже начине да искористе те приходе за финансирање Украјине.
Иако се још не иде на директну заплену главнице, земље Г7 су прошле године подржале план да се Кијеву одобри 50 милијарди долара кредита, који би били враћени из профита замрзнутих руских средстава. ЕУ је обећала учешће са 21 милијардом долара.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен предложила је да се иде корак даље — кроз механизам „репарационих кредита“, који је описала као хитан и нужан корак за финансирање Кијева.
🤖 Вештачка интелигенција обликује будућност – колико је опасна кад људи забораве стварност?https://t.co/jieyzOtZJc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 17, 2025
Према изворима упознатим са разговорима, план подразумева коришћење готовинских средстава од већ доспелих руских актива за емитовање обвезница од стране ЕУ, при чему би приход ишао Украјини у више транши. Брисел тврди да би овај систем омогућио брзу финансијску помоћ Кијеву, без формалне заплене имовине.
Као алтернатива, разматра се и формирање посебног тела за управљање кредитима, што би омогућило учешће и партнера ван ЕУ.
Од укупно замрзнутих средстава у Euroclear-у, око 170 милијарди евра је већ доспело и сада постоји у виду готовине, наводе извори.
План већ изазива отпор међу чланицама ЕУ. Белгија, Немачка и Француска упозориле су да би „директно улазак у главницу“ могао бити незаконит и нарушити поверење у евро као валуту.
Како преноси Фајненшел тајмс, Брисел је под све већим притиском да покрије већину украјинских финансијских потреба, пошто Вашингтон одуговлачи са новим пакетима помоћи. У документу САД који је кружио међу земљама Г7, наводно се чланице позивају да „иновативно“ размотре заплену главнице замрзнутих руских средстава.
Москва је поручила да ће било какав покушај отимања имовине „наићи на одговор“.
Нулта Тачка/РТ
