Докази које је прикупио ровер Персеверанс америчке свемирске агенције НАСА, који је на Марс послат 2020. године, указују на могуће постојање древног живота на Црвеној планети. Уколико се откриће потврди, било би то прво званично потврђено постојање живота ван планете Земље.
Након годину дана анализе, научници верују да су „шаре попут леопардових флека“ на стенама у близини речне долине Неретва Валис (која показује геолошке знаке да је ту некада текла велика количина воде) — потенцијални остаци микроскопских организама. Ровер је испитивао стеновито узвишење под називом „Светли анђео“ (Bright Angel), које се показало као изузетно обећавајућа локација.
Научни инструменти ровера показали су да су седиментне стене на тој локацији сачињене од глине и муља — материјала који на Земљи одлично чувају трагове некадашњег микробиолошког живота. Поред тога, ове стене су богате органским угљеником, сумпором, оксидованим гвожђем (рђом) и фосфором.
„Комбинација хемијских једињења коју смо пронашли у формацији ‘Светли анђео’ могла је бити богат извор енергије за микробски метаболизам,“ изјавио је научник из мисије Персеверанс, Џоел Хуровиц са Универзитета Стони Брук.
„Али само зато што смо у подацима видели све те интригантне хемијске сигнале, није значило да имамо биосигнатуру. Морали смо да анализирамо шта ти подаци заиста значе.“
🇳🇱 Холандски парламент усвојио предлог за класификацију Антифе као терористичке организацијеhttps://t.co/fiuKrWxxDX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 19, 2025
Тим НАСА научника пажљиво је проучавао податке током читаве године.
„После годину дана анализе, рекли су: слушајте, не можемо да пронађемо друго објашњење,“ изјавио је в.д. администратора НАСА-е, Шон Дафи.
„Због тога ово врло лако може бити најјаснији знак живота који смо икада нашли на Марсу, што је невероватно узбудљиво.“
„Откриће потенцијалне биосигнатуре — односно, појаве или трага који могу бити повезани са биолошким процесима, али који захтевају даље истраживање да би се потврдио биолошки узрок — представљамо вам данас као резултат година рада, посвећености и сарадње више од 1.000 научника и инжењера из Лабораторије за млазни погон (JPL) и партнерских институција у САД и широм света,“ рекла је Кејти Стак Морган, научница на пројекту Персеверанс, на конференцији за медије у среду.
Ова најновија објава резултат је дугог, рецензираног научног процеса и прикупљања нових података, додао је главни аутор студије Џоел Хуровиц, научник са Универзитета Стони Брук у Њујорку.
Сличне објаве о могућем животу на Марсу појављивале су се још од самих почетака истраживања. Још 1976. године, лендери Викинг 1 и Викинг 2 анализирали су тло на Марсу и добили позитивне резултате на микробиолошку активност — али су ти подаци касније оцењени као нејасни.
1996. године, тим НАСА научника тврдио је да је пронашао микроскопске фосиле старе 4 милијарде година у метеориту који је пао са Марса. Ипак, налази су проглашени недовољно уверљивим због могуће контаминације узорака.
У једном периоду пре више милијарди година, Марс је можда имао услове веома сличне Земљиним — и по клими и по атмосфери — са свим неопходним састојцима за одржавање живота. Једна од теорија је да је Марс изгубио своје магнетно поље, што је омогућило соларном ветру да уништи атмосферу. Ипак, ова хипотеза и даље није доказана. Догађаји који су од Марса направили огромну, спаљену црвену пустињу и даље су мистерија.
